Економист

сило да је за време рата и у непосредним послератним месецима бтшло изграђено и упослено у светској трговачкој пловидби за 21 милиона тона нових трговачких бродова. Па је према томе било на свету 1919 године више тонажсе него ли 1914 године. П баш: 99.955 овећиг пи великиљ бродова за ужупно 50,919.273 бруто тона.

После рата почело се радити све то јачом паром, тако да је до краја месеца јуна 1928 године, број овећил п велињил пароброда п моторбродова у светској трговачкој морнарпит на 33.507 за укупно 65,166.828 бруто тона. Сама немачка бродоградилишта изградила су у годинама 1920 до 1923 укупно 982 велика пароброда пи моторброда за укупно 1,625.026 бруто тона, већим делом за рачун немачких арматера. Али су светска бродоградилишта наставила свој рад и после 1928

године. У Великој Британији — да се упосле вредни мајстори; у Немачкој — да се што пре и боље обнови национална трговачка морнарица; у Италији — да се модернизира

и повећа трговачка морнарица у фашистичке империјалистичке сврхе. Него и друге нације нису знатно редуцирале радове на својим бродоградилиштима. И увек се даље радило...

Међутим се већ године 1923 појавила тешка криза у светској трговачкој пловидби. Па се развила страховита утакмица по светском мору између трговачких застава. Осцилације у ценама старих и нових бродова, као и у фрахтовима или наолима биле су свакодневне п велике. Почело се тад да демобилишу стари пароброди, избегавајући да их се продаје на страну, да неби они служили слабијим поморским нацијама у утакмици. Него је срећа била у томе, што велики број северо-америчке трговачке морнарице није могао да уопште плови, па да учествује у утакмици. Северо-америчка дрожава, а деломично и северо-амерички арматери за време рата изградили су на брзу руку, због подморница, већи број нових, али слабих трговачких пароброда. Ови после рата нису ни најмање одговарали за редовиту пи сигурну пловидбу. Они беху зато шкартирани. Држава је претрпила штету од многих стотина милиона долара.

Већ смо истакли да се и после 1923 године више мање свуда по свету градило нових пароброда — поред релативно великог пораста: светске трговачке морнарице, као и поред ефективно п знатно умањена светског прекоморскога промета. И прошле године устрајало се у бродоградњи.

Занимљиво је сравнити ток светске бродоградње и констатовати, да се до сада током овога столећа највише бродова и тонаже изградило 1919. године (2.488 за 7, 141.549 бруто тона); да је пре рата било грађено највише трговачке тонаже 1913 године (1.750 бродова за 3,382.882 бруто тона) ; да је најмање тонаже било грађено 1915 године (743 брода ва !,201.638 бруто тона) и да је бродоградња 1926 године спала на 600 бродова за укупно !,674.977 бруто тона.) Мито Обуљен.