Економист

260

онда се ствари почињу другим очима гледати. Потреба информација о стању и кретању општих послова није тако очигледна. ваљда зато што нико од тога нема непосредне штетет,

О пословању у државним привредним предузећима дале би се писати читаве књиге. Државна привредна предузећа су по неком правилу најаљкавија у погледу уредног вођења књига и благовременог прављења бпланса. Познати су резултати анкете коју је извршио Финансиски Одбор Народне Скупштине. Већина предузећа није имала уредних књига ; биланса или уопште није било или су били скоро неупотребљиви. Према начину газдовања та бп предузећа, да су нешто приватна, одавно банкротирала и пала под удар Кривичног Законика. Овако, никога није ни глава заболела. Али се свакако мора признати да они који тим државним предузећима управљају са свога гледишта одлично газдују ; за њих привредна криза и не постоји. Каква је економија у државним привредним предузећима најбоље показује чињеница да све странке захтевају да се спроведе деетатизација тих предузећа, а да у томе поједини министри предњаче.

Наш народ каже да онај који своју кућу не може уредити још мање ће у туђој моћи завести ред. Како ће нас држава принуђавати да поштујемо ред и законитост ако она сама то нечини) А. општа кућа, ко ће се о њој бринути > Ко ће водити рачуна о ублажавању ако не и отклањању ове погибељне привредне кризе и старати се о напретку народне привреде > Држава још није стигла ни да утврди основне правце своје привредне политике, те све сваљује на приватну иницијативу. И мора се признати да је приватна иницијатива у том погледу учинила далеко више од државе и да је постигла веома плодне резултате. Треба само подсетити на делатност комора и других привредних организација, на конгресе привредника који су се показали као врло корисни. Благодарећи тој приватној иницијативи, високој свести и разборптости самих привредника, заводи се поступно известан ред у нашој привреди. Држава нема кад да

" Статистичка прикупљања података произишла су из разних операција државног књиговодства; то би била врста елементарне статистике која се још није уздигла на ланашњу висину, када сем пружања тих информација изучава и правилност и законитост у појавама које посматра. Ми намерно имамо овде у виду ту рундиментарну статистику, да покажемо да ни ње немамо увек, а да смо од модерне научне статистике врло далеко. (Овде, по природи ствари, мислимо на статистичку делатност у трговачким и индустриским предузећима. B. Galmes, Die talistik im Pabrik- und \WVarenhandelsbetvteb.)