Економист

264

толики да ако ње не би било, не би се озбиљно могло говорити о статистичкој служби у једној држави. ~

Али овде смо хтели нарочито нагласити прешност неколиких већих радова, статистичких снимања већег стила, које би морало вршити централно статистичко надлештво.

По закону о попису становништва и домаће стоке у Србији од 5. децембра 1890. становништво се имало пописивати сваке пете године, а истовремено са њим и сва домаћа стока. Тај је закон укинут Уредбом о попису становништва и домаће стоке на дан 31. децембра 1920 год. (одн. 31. јануара 1921 год. јер је дан пописа касније морао бити померен). Та Уредба од 31. марта 1920. год. не предвиђа у којим се размацима времена имају вршити пописи. Од извршења првог послератног пописа прошло је више од шест година. Петогодишњи рок је дакле пропуштен. Да је то велика грешка, излази из ранијих излагања. Наредни попис становништва би се пмао извршити тек крајем 1930. године. Тада би требало извршити и детаљан попис занимања.

Међутим, у међувремену би се морале обавити две изванредно значајне статистичке операције:

1. Попис пољопривредне производње (Папа лушћзећа еће Вегтлеђала ћипо). Тај ће се попис вршити у целом свету, по иницијативи Међународног Пољопривредног Института у Риму, године 1929 (или 1930). Као члан тога Института наша ће држава вероватно морати извршити тај попис кад п све друге земље. Не треба нарочито наглашавати да ђе резултати тога пописа

за нас бити од капиталнога значаја ;

2. Попис индустријске троцаводње пи занатства (беуегЂђеће Вегшмеђата ипо). Било би добро кад би се овај попис могао извршити још идуће године, пошто ћемо наредних година имати друге велике послове да савладамо. Привредни кругови најбоље знају шта представља ова обимна статистичка опера ција за тачно упознавање прилика у нашој индустрији и занатима

0 потреби реорганизације већ постојећих посебних статистичких надлештава не можемо овде говорити.

*

Закључујући ова кратка излагања у којима смо се трудили да укажемо на значај статистичких истраживања у вези ност. Овдо имамо у виду циљеве као »узроке дејства« не као »предмете за оцену«. В. Опаске г. проф. Билимовича поводом критике Неззе-овог

схватања методологије у економској науци (»Архив за правне и друштвене науке«, ХЛ (ХХХ) Бр. 1.).