Економист

285

слабија. Тако на пример конкуренција преко-океанских држава врло је јака у цералијама, док се она, бар за сада, далеко слабије осећа у производима сточарства, воћарства и повртарства.

За питање које нас интересује ово је веома значајна чиње· ница, јер она одређује правац у коме се има кретати наша пољопривредна производња у будућности: ми морамо повећавати производњу оних култура, у којима нам преко-океанске државе не могу вршити убитачну конкуренцију, дакле: сточарство, воћарство, повртарство, производњу индустријских биљака, — све ово на рачун култура, у којима им ми не можемо конкурисати, дакле у цералијама.

Али, додајемо одмах, горе обележена: трансформација пољопривредне производње условљена је оснивањем фабричких предузећа, у којима ће се ти производи прерађивати : сточарство се наслања на кланичну индустрију ; воћарство и повртарство на фабрике за конзервирање воћа и поврћа ; производња. нидустријских биљака на фабрике за прераду истих ; ит. д.

Значи дакле, да нас већ ова трансформација уводи, тако рећи по нужди, у процес индустријализирања.

С друге стране, и то је врло важно нагласити, ми данас не можемо ни из далека правити ни приближне, а камоли тачне прогнозе о томе, да ли ће се горе споменута трансформација тако брзо и лако иввршити, и да ли ће она, кад једном буде извршена, бити довољна да створи повољне услове за раввитак наше привреде у будућности, или ће можда — поред те трансформације, и поред оних индустрија које ју условљавају бити потребно, да се процес индустријализирања прошири још и на друге врсте индустрије, за које код нас постоје повољни услови.

О овоме, као што рекосмо, сада се не може правити никакве прогнозе ; а при таквом стању ствари наше становиште у погледу на предлог о обустави процеса индустријаливирања, јасно је обележено: ми не смемо примити никаквих обавеза у том правцу.

Др. Б. Д.