Економист

297

резерви, налазе се обострани интереси: уговарача и државе, као контролне власти и обавезног носиоца здравог морала у интересу доброг развитка осигуравајућих друштава и сигурног обезбеђења широких слојева народа. Рђавим радом при конституисању ових резерви, све би три стране дошле у тешку и очајну ситуацију.

Узмимо осигурање у случају смрти за једну утврђену суму. Ризик смрти сваке године, у колико је човек старији — по таблици морталитета, све је већи. У првим годинама осигурања, ризик је за осигуравајућа друштва мали и он из године у годину расте, те би и осигураник требао да плаћа сразмерно ризику, прву малу, а онда све већу и већу премију. Према овоме би "Осигуравајућа друштва, требала да у напред утврде : да осигураник плаћа премије које се сваке године повећавају да би се тачно покрио повећани ризик смрти. Тада би премија у почетку била врло мала, да после десет или петнаест година постане тако велика, да би осигураник морао напустити осигурање и одрећи се благодети толико година свога старања да се често — економишући осигура. (Ранији покушај са женидбеним и укопним друштвима.) Да би се отклонила та незгода, установљено је : да премија буде за сво време трајања уговора о оспгурању једнака. Ова једнака премија је, разуме се сувише велика у првим годинама осигурања, и сувише мала потом ва покриће ризика годишњег морталитета доцнијих година. Вишак премија примљених за време првих година осигурања, ставља се у резерву да буде употребљен доцније, у моменту када годишње премије постану недовољне за покриће годишњег ризика смрти. Из укупности ових резерви, конституише се матемитимка резерва. Према овоме, математичка. резерва преставља, разлику између премије коју друштво прима од осигураника за време прве године осигурања, и премије коју би овај нормално требао да плаћа. Даља теориска разлагања, комплицирала би популарност овог питања. Зато одмах прелазимо на један пример:

Осигураник који треба друштву за 20 година осигурања да по својој полиси исплати 40.000 динара ; имао би, према ризику, да првих година плаћа незнатне суме на име премије. Узмимо да прве године плаћа 20 динара ; друге 40, треће 60, динара ; Десете 700 динара и осамнаесте, премија би достигла 6.000 динара, а двадесете још вилие. Друштво одређује једну исту премију за све године на пр. 2.000 динара. Ако је оси-