Економист

298

гураник требао прве године да плати само 20 динара ; друштво је обавезно да 1.980 динара остави у резерву, као п осталих година, где је примељена сума већа од оне, која би према ризику требала да буде примљена. Кад наступе године, када би осигураник, према ризику требао да плаћа већу премију од 2.000 динара, онда се ив математичке резерве, потребна сума додаје, тако да се на крају једног осигурања, математичка резерва потпуно употреби.

__У целом свету, друштва су законски обавезна на конституисање математичких резерви, пи овај део рада, подлежи нарочито строгој дрмсавној контроли. У Француској, закон о надзору и контроли друштва за осптурање живота од 17. марта. 1905. г. не само да обавезује друштва на конститупсање резерви (по чл. 6.), већ п наређује : да друштва ту математичку резерву конституишу на начин, како буде пропшеао Саветодавни Комитет надлежног Министарства Рада (чл. 9. тачка 5. у в. чл. 16.) На основу овог закона, издан је пи одобрен декрет од 20. јануара 1906. год. У њему је тачно предвиђено, како се израчунава сума. коју друштво задржава на име својих трошкова ва стицање осигурања, за своје опште трошкове, за наплату премија, п формуле по којима се обрачунава математичка резерва. Обрачунавање ове резерве врши се за сваки случај засебно. Висина резерве зависи : од врсте осигурања и таблице ; од старости при ступању у осигурање ; од времена колико је протекло од дана осигурања до дана када се израчунава математичка резерва идр.

Из овог популарног излагања, може се лако утврдити : да математичка резерва није својина друштва, дрожсаве, банака, или кога другог, већ само улагача оспеураника. Математика не признаје изреку код нашег народа омиљену за друге циљеве: »Сви за једног, једна ва све«. Она тражи да сваки за себе учини што може, и да од својих уштеда — које друштва конституисањем математичких резерви паметном и математичком политиком чувају и добро укамаћују за дане кризе и обезбеђења очекује своје осигурање рђавог случаја и старости. Математичке резерве нису суме са којима се сме шпекулисати у трговини или на берзи. Оне се не употребљавају ни закакве несигурне циљеве. Оне се чувају у најсигурнијим објектима, које државна власт треба да пропису је и гарантује. Оне се не смеју меш ати са дру тим гранама осигурања. У овоме је математички и морални интерес осигуравајућих друштава и осигураника живота.

Мар. Обрадовић.