Економист

ПРИВРЕДНА ХРОНИКА

Из праксе Државног Савета

У прошлом броју саопштили смо случај тужбе управног одбора фабрике хартије М. В. а. д. из Београда, која је била поднета Државном Савету противу решења Миниетра Трговине и Индустрије, којим је поништен збор акционара исте фабрике, одржан на дан 30. децембра. 1925. г., и тамо смо опширно изнели цео рад по овој ствари и саопштили пресуду Државног Савета, којом је поништено горње решење Мин. Трговине и Индустрије односеће се на рад збора акционара исте фабрике.

Сада ћемо по истоме случају да саопштимо једну одлуку Државног Савета, која је врло интересантна с погледом на предмет који је њоме расправљен. Ствар је у овоме: пресуда Државног Савета од 8. јуна 1926. године бр. 13734-26, којом је поништено речено решење Министра Трговине и Индустрије, а која је достављена како странки тако п Министру Трговине и Индустрије, остала је од стране надлежне управне власти одн. од стране Мин. Трговине и Индустрије неизвршена, тако да управна власт за читавих девет месеца није донела никакву одлуку по овој пресуди Државног Савета. 00 тога је, странка — управни одбор пом. фабрике, у смислу чл. 43. закона о Државном Савету пи Управним Судовима, поднела жалбу Државном Савету следеће садржине:

По тужби нашој противу решења Господина Министра Трговине и Индустрије од 27. марта 1926. тодине Бр. 257, а по предмету питања важности и уредности одлуке ванредног збора акционара нашега друштва, одржаног 30. децембра 1925. године Државни Савет пресудом својом од 8. јуна 1926. г. бр. 13734-26 уважио је нашу тужбу и поништио нападнуто решење Министра. Трговине и Индустрије, којим је Министар ненадлежно и неовлашћено био поништио рад поменутог збора. Примедбама своје пресуде Државни Савет обеснажио је све разлоге министарског решења и забацио нове наводе из министровог одговора на тужбу пошто су без вредности у овоме спору.

Та пресуда Државног Савета достављена је Г. a O O

почетком јула ове године и примљена у Министарству 8. јула 1926. године и заведена под М!. Бр. 3218.

Пошто оваква пресуда Државног Савета захтева издавање новога управног акта — решења Министровог у смислу примедаба Државног Савета (чл. 34. зак. о Државном Савету), међутим Министар нам ни после три месеца од пријема горње пресуде није доставио никакво решење нити га у опште донео, принуђени смо жалити се Државном Савету и молити да Државни