Економист

309

и што је у овом тренутку овај папир са највећом рентом, бољи него и државни папири.

Циркулација новчаница незнатно се смањила: креће се око пет и по милиарди. Стање жиро рачуна такође без великих промена.

У појединостима стање је билокао што се видина стр. 308.

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Luka Aleksandrovo (Ploča)

Izdanje Trgčovačke i Obrtničke komore za Bosnu i HercegSovinu

Naša morska obala sve tamo od Sušaka pa do Boke Kotorske razvijena Je u znatnoj mjeri pa stvara veliki broj naravnih luka ı uvala koje bi se bez velikih poteškoća dale izgraditi u dobre luke. Prema tome nije ni čudo što mi na našoj Jadranskoj obali imamo nekoliko luka, koje aspiriraju da država sve poduzme kako bi se njihova interesna sfera znatno proširila. Tako Šušak, Šibenik, Split, Dubrovnik i Kotor imaju ambiciju da u toku vremena postanu našom glavnom lukom, pa sve poduzimaju kako bi čim prije došli do presudnog značenja u našoj pomorskoj trgovini. Nu dok te zahtjeve izgrađenih luka i većih gradova Još razumijemo i ako ne opravdavamo, čudom se čudimo što se postavljaju zahtjevi ı prijedlozi da se skroz neizgrađene luke i uvale imaju podignuti na stepen naše glavne luke, luke u kojoj bi se imao koncenirjrati gro našeg uvoza i IZzVOZA.

Poznata je stvar da lućki promet mora da je koncentriran na jednom mjestu ako će se razviti življi promet. Pojedini parobrodi koji će ulaziti u Jadransko more pristajat će i u naše luke samo onda, ako ima probabilnosti da će učiniti i izvjesne trgovačke operacije, da će naime istovariti ili utovariti izvjesan kvantum robe. Jasno je da ćim je veći broj luka tim je manja probabilnost da će u pojedinoj luci biti dovoljno robe za utovar i istovar za svakog parobroda koji pristaje u te luke. Kad bi bilo moguće svu našu pomorsku ftrgovinu koncentrisati u jednoj jedinoj luci, prilika za ulovar ı istovar robe bila bi takova da bi u tu luku pristajali svi parobrodi koji ulaze ı izlaze ız Jadrana. Time bi ta luka bila povezana sa skoro svim važnijim svjetskim Jukama pa bi naša privreda imala izravan kontakt sa privredama drugih nacija. i

Ostanemo li mi pri sistemu da imamo nekoliko jednako važnih luka, onda sve te luke uzete pojedince imati će tako neznatan promet da se ni jednom inozemnom parobrodu neće isplatiti pristajati u sve naše luke i naš će se promet sa inozemstvom i dalje odvijati preko Trsta i Rijeke. U cilju da dodemo do izravnih veza sa inozemnim lukama, mi moramo poduzeti da glavni dio našeg prekomorskog prometa koncentriramo u Jednoj luci a da ostale služe lih za odvijanje lokalnog prometa ı prometa glomazne robe njihove okoline.