Економист

333.

Дирекцији. Кад они дуго остану на истом послу, показаће се све врлине централизоване статистике а ниједна њена мана.

6) Да не би централизована статистика фаворизирала испитивање појава једне врсте, на штету других појава, највећи део држава познаје установе т. 3. статистичких одбора. То су, углавном, саветодавна тела стручњака ван статистичке државне управе. По Закону о уређењу државне статистике од 1901, био је установљен један такав одбор у Београду. Он је имао девет чланова (са директором). Два су долазила по положају : професор статистике и професор Јавне Хигиене и Судске Медицине на Великој Школи (од 1905. Университету). Осталих шест су делегирала поједина Министарства из реда виших чиновника. Постављани су Указом на три године. Одбор се. састајао једанпут месечно. Имао је не само консултативну него и одлучујућу власт. Он је решавао шта ће да се снима, како ће материал да се сређује, шта, и у ком облику, да се публикује, иврицао је казне и т. д.

Ако се стане на гледиште да Закон он 1901 још увек важи тај Одбор би морао бити и сад у дејству. Па ипак, он после Рата није сазиван. Разлози су ови. Поједина министарства су сама предувела статистичке послове из своје гране управе, тако да није постојала потреба да њихови делегати учествују у одређивању плана рада Дирекције. Самим тим што се Дирекција не бави њиховим делокругом посла, они су девинтересовани радом Дирекције. Поред тога, место седам ресорних министарстава образовано је после Рата 17 и 18. Како се број чланова није могао повећати, то би била заступљена свега трећина министарстава, и Одбор би изгубио оправдање. Сматрало се да ће директор сам боље заступати потребе свих ресора, него што ће представници извесних ресора заступати интересе ресора непредстављених у Одбору. Ови би сав свој утицај употребили да се купе подаци који су њима потребни, а то би било на штету података других грана управе. Професори статистике из Београда нису довољни ; требало је звати и професоре из Загреба, „Бубљане и Суботице, а ва то није било законске могућности. Сем тога, ни међу чиновницима других ресора ни међу професорима Университета није било статистичара стручњака, чији би савети били од користи и који би били давани са ауторитетом. Неколико година Статистика се уопште није ни предавала сад се предаје и на другим факултетима, а не само правним. Највад,