Економист

349

denja celokupne naše privrede, nadodaje da su ovi podatci tako nesretni, da se „gore me ?ogu mi zamisliti kod jedne države, koja ide za tim da vodi stalan ekonomski život”. Međutim Je ovaka ocena blaca, jer se kod nas ništa stvarno ne radi u cilju, da se naciji osigura samostalni život uopšte — pa ni s morske strane, odkud nam preti najveća opasnost. Sva se naša privredna nacijonalna štampa bez prestanka zbog toga žali. A lane je naš privredni svet sa kongresa delegata iz cele zemlje ukazao na opasnost, koja postoji da stranci zarobe našu zemlju i naše more. Nego zbog toga nisu „odgovorni” faktori ni prsta makli. Na slični Je način u Jednom od prošlih brojeva beogradskog „Privrednog Pregleda” digao svoj clas poznati stručnjak g. inžinir Milivoje Savić, načelnik u ministarskvu irgovine ı industrije. On Je pokazao na opasnost prodiranja stranaca u privredni život naše nacije ı izneo celishodne predloge, kako bi se moglo ı moralo stati na put tomu velikom zlu ı toj velikoj opasnosti.

U ovim uistmu očajnim, alı stvarnim alarıima, beše reć u odnosu sa privredom u zemlji. M/eđutim Još veća opasnost розгојт, nm odnosu sa našom prioredom, na moru : ona Je čak delumično već od strane Ttalije zarobljena. Tialtyanska zastava tuče našu пасејотатаи irgovačku zastavu čak ı u našunm nacijonalnim pristaništuna. Jer se po nesretnoj spoljašnjoj politici u odnosu sa Itahjom redovito popuštalo uopšte, a naročito na štetu naše pomorske privrede. Ali se ni od strane drugih odgovornih faktora mije mišta efikasno i celishodno preduzelo ni da se bezbednost ı samostalnost na našoj Jadranskoj obali osigura, ni da se unapredi naša pomorska privreda. Nasuprot pustilo se da naš sused — kao prijatelj „,po paktu” ustraje u dobro promišljenom i postepenom alı uspešnom radu, da nam zarobi more, luke ı pomorstvo. Pa da nam sve to otme, ı da

zabvori našu naciju — kako se u tom pravcu Jasno ı zvanično u Italiji agituje — u kontinentalne granice iza Dainarskih Alpiı

drugih planina na način, da Itahja bude isključivo gospodar celokupnog Jadramskog mora, kao ı Jedne ı druge Jadranske obale.

Napisali smo gore, da u ovakom radu Italija wspeoa — zasada u privredi. I ovo ćemo dokazati činjenicama iz sledećih zvaničnih podataka naše državne uprave :

Po našoj statistici prekomorskog Wrgovačkog prometa u našim lukama bio Je 1925. godine izvoz ı uvoz sledeći : Izvezlo se robe za 1,071.591 tona, prema 307.276 tona uvoza. Izvoz Je anatno veći, Jer se preko naših luka otpremilo drva za građu 354.152 tona,