Економист

376

уз Т. Бр. 12. таксене тарифе на закону основано, у колико се односи на само ослобођење, али да је одељење погрешило што је фонд ослободило од плаћања допунске таксе за 1924/25. годину, пошто је фонд стекао право на ослобођење тек 25. септембра 1925. године када је ослобођен од плаћања непосредног пореза. Па како је се молилац обратио молбом за ослобођење тек 15. октобра 1925. године, то му се ослобођење има доделити од 1. јануара 1926. године по чл. 42. тач. 987. правилника и тач. 8. [ напомена 12. Т. бр. 12. закона о таксама. С тога на основу горе изложеног и тач. 93. 95 и 100. чл. 42. таксеног и пристојб. правилника, Ген. Дирекција Посредних Порева решава, да се решење Београдског Пореског Одељења од 26. октобра 1925. г. бр. 71908 одобри као на закону основано с тим, што ослобођење има да тече од 1. јануара 1926. године.

Противу оваквог решења Министра Финансија, поменути занатлијски фонд поднео је тужбу Државном Савету. Тужбени наводи су у изводу следећи : Чим је Фонду Занатлијског Дома разрезано да плаћа нарочиту допунску таксу из [2. напомене уз Т. Бр. 12. такс. тарифе зак. о таксама, обраћао се Фонд Београдском Пореском Одељењу, па и непосредно Дирекцији Посредних Пореза и тражио ослобођење од плаћања те таксе, пошто он као хумана установа није дужан ту таксу плаћати; али су Пореско Одељење п Дирекција Посредних Пореза упућивали Фонд да се претходно обрати ва ослобођење од плаћања непосредне порезе и да ће Пореско Одељење и Дирекција Посредних Пореза за тим одмах ослободити фонд од плаћања те нарочите таксе. Забављен око тога споразумевања са Београдским Пореским Одељењем и Дирекцијом Посредних Пореза п упућен од њих, стигао је фонд тек маја 1925. године да поднесе писмену молбу за ослобођење од порезе на његова непокретна имања: на углу Битољске, Поенкареове и Хилендарске улице, у Скопљанској улици Бр. 7 и Коларчевој улици бр. 6, те је Београдско Пореско Одељење са разлога, што је циљ и карактер фонда просветно-хуман на основу чл. 7. тач. г. и чл. 22. тач. е. закона о непосредном порезу и што фонд испуњава услове из чл. 96. закона о земљорадничким и занатлијским задругама, својим решењем од 8. јуна 1925. г. Пор. бр. 38559, ослободио фонд плаћања пореза и приреза сем инвалидског и коморског на наведена његова имања и то: од дана преласка ове имовине у својину фонда, па у будуће, све док фонд буде постојао са истим циљем. То решење пореског одељења одобрила је Генерална Дирекција непосредних пореза својим решењем од 25. септембра 1925. године бр. 26384. |

Затим је Београдско Пореско Одељење на тражење фонда, са разлога што је фонд као просветна хумана установа, према решењу Генералне Дирекције Непосредних Порева од 25.