Економист

371 š

септембра 1925. године бр. 26384, ослобођен од плаћања непосредног пореза са прирезима, донело своје решење од 26. октобра 1925. године Пор. бр. 71909, којим се Фонд Занатлијског Дома ослобођава од плаћања допунске преносне таксе на његова непокретна имања: на углу Битољске, Поенкареове и Хилендарске улице; имање у Коларчевој ул. бр. би имање у Скопљанској ул. бр. 7 и то за 1924. годину 27.480 дин. а за 1925. годину 27.480 дин., свега 54.960 динара. Међутим Генерална Дирекција Непосредних Порезва изменила је то решење с тим, да то ослобођење тече од !. јануара 1926. године, и главни јој је разлог био тај, што је фонд стекао право на ослобођење тек 25. септембра 1925. г. а ослобођен је допунске таксе за 1924 и 1925. годину. Па како се молилац обратио молбом за ослобођење тек 15. октобра 1925. године то му се ослобођење има доделити од !. јануара 1926. године у смислу наведених зак. прописа у решењу Ген. Дирекције Непосред. Пореза. То решење Ген. Дирекције Непосредних Порева је неправилно за то што по Т. Бр. 12 напомене 12 закона о таксама, допунске преносне таксе ослобођавају се сва непокретна имања која су трајно ослобођена порезе на земљиште и зграде. За то је молио Државни Савет да ово решење поништи као противно закону.«

Државни Савет решавајући овај конкретан случај по тужби, пресудом својом од 26. новембра 1926. године бр. 22016, поништио је горње решење Мин. Финансија одн. Ген. Дирекције Непосредних Пореза са ових разлога: »да тужбено решење, као противно закону, не може опстати у снази. Пре свега због тога, што је засновано на прописима који немају никакве везе са питањем од кога дана има важити ослобођење од плаћања допунске преносне таксе, а које је питање предмет овога спора. И тач. 8. одељак [ напомена 12. уз Т. Бр. 12 и тач. 87. чл. 42. правилника о пристојбама не говоре о променама и исправкама које утичу на висину ове таксе, и о року важења тих исправки. Међутим, овде није у питању ни повећање ни смањење таксе, а једно и друго спада у појам промене, како је јасно истакнуто у тач. 7. истога одељка, па рок из тач. 8. не важи за овај случај.

Према томе, одбијање од тражења ослобођења нема законске подлоге, иначе би је тужена страна применила, па је то довољан разлог Ba поништај решења, Али постоји изричан законски пропис на коме је и засновано тражење ослобођења, а који се и не помиње ни у тужбеном решењу ни у одговору на тужбу. У тач. 1. одељак ТУ напомена 12 јасно је прописано, да сва непокретна имања, која су трајно ослобођена плаћања пореза на земљиште и зграде, не подлеже наплати преносне допунске таксе. Сем тога услова никакав други није предвиђен. Из тога произилази, да је рок од кога важи ослобођење од поменуте таксе, везан ва онај од кога тече трајно ослобо-