Економист

449

industrije, kreću, se ova očekivanja po mom mišljenju na linijama, koje se ne mogu postići.

Pozdravljam stoga, što mi je u mom svojstvu suvlasnika јепде nemačke veletrgovine poljoprivrednih proizvoda, koja se bavi naročito uvozom iz Rumunije ı Poljske, dana mogućnost, da izrazim moje lično miršljenje i time dam neke pobude službenim krugovima, koji pozvani da po zaključkenju trgovinskog ugovora trgovački saobraćaj naročito flavoriziraju.

Izvoz jugoslavenskih poljoprivrednih proizvoda biva danas u glavnom Dunavom, izuzevši šljive.

Korišćenje transporta Dunavom dolazi za Nemačku samo u ograničenom opsegu u obzir, jer jedino njezin južni izdanak, Bavarsku ı Baden, dotiče gornji tok Dunava. No Bavarska i pogranični krajevi su u prvom redu agrarne zemlje s malom gustinom pučanstva. Usled toga je i potrošnja ovih krajeva inostranih poljopr. proizvoda razmerno malena.

Ostala Nemačka, naročito njezini industrijski centri Saksonija, Šlezija ı Vestfalija nama gotovo nikakvog udela na ovom jeftinom saobraćajnom putu, koji reprezentuje Dunav. Sem toga predstavlja Dunav u svakom slučaju samo jednu transportnu mogućnost, kojom se mogu koristiti samo krajevi, koje Dunav neposredno dodiruje, dočim jedno opšte pojeftmjenje suvih saobraćajnih puteva zahvatilo bi u daleko većem obimu gotovo sva produkciona područja u cerealijama.

Izvoz cerealija iz Jugoslavije u Nemačku može se prema tome samo onda bitno povećati, ako bude bilo mesta naročitim tarilnim pogodnostima, analopno onima, koje su utvrđene u nemačko-rumunskoj saveznoj železničkoj tarili. Stvaranje povoljnih tarila za železnički saobraćaj mora se na više ruta protezali 5 naročitim obzirom na ulazna i izlazna vrata, koja geogralski ı ekonomski za transport dolaze u prvom redu u obzir.

Postoji doduše u formi tako zvanog „Donauumschlagstarıl” n. pr. od Komarna, Bratislave ete. neka naročita tarifa, ali njeno pojeftinjavajuće dejstvo ni izdaleka ne dostaje, da izvoz Jugoslayije u Nemačku znatno podigne i jugoslavenskim izvoznicima otvori znatna područja za prođu.

Status quo pak apsolutno ne dopušta Jedan lorsmani IZVOZ iz Jugoslavije u Nemačku, kako sledeće uporedenje izmedu rumunskih 1 јисов!. tarifa očigledno pokazuje :

Економист 29