Економист

450

Dužina željesničke pruge : Tarija za 15000 kg kukuruza Iznosi Bukurešt—Breslau 1607 km ŽZlat. Mk. 4,15 na 100 kg Roman i-Rum—pMreslau 1283 km ŽZlat. Mk. 2,74 па 100 kg Beosgrad—Breslau 974 km ŽZlat. Mk. 6,90 na 100 ke

Posle ovog upoređenja nisu potrebni dalji dokazi, da je izvoz Jugosl. poljopr. proizvoda usled ovih nesrećnih željezničkih tarifa u Nemačku potpuno onemogućen. Trgovinski ugovor mora stoga da prati radikalno sniženje prevoznih tarifa, Jer će inače biti jugosl. poljoprivrednicima plodovi ugovora neznatni, a njihove nade za polučenje boljih cena propašće.

1 za jugosl. mlinarsku industriju biće smanjenje tarifa od vanredne važnosti, jer bi ona imala za svoje otpadke, npr. mekinje 1 dr. mogućnost prodaje i u krajevima Nemačke, koje će Joj dotle zbog nerentabilnosti biti zatvoreni.

Ako će ovi moji izvodi doprineti tomu, da ubede merodayvne krugove o potrebi uređenja železničkih tarifa u gore izloženom smislu, to će po mom mišljenju biti dana predpostavka, da jugosl. izvoz cerealija u Nemačku domala postigne napredak, koji će biti od koristi po obe zemlje.

S nemačke strane učiniće se sve, da se ostvare neophodno potrebna olakšanja.

Стање грчке индустрије (Свршетак)

По овоме, премда непотпуном прегледу рударске производње у 1925 години, даје се створити једна општа елика о садањем стању рударске активности у Грчкој. Једна чињеница одмах пада у очи : Грчка производи незнатне количине лигнита. Каменога угљена, према ономе што се сада зна, нема уопште у овој земљи, и тај недостатак основног матермала за гориво доводи Грчку у незавидан положај да мора сваке године тражити на страни близу милион тона угљена ва своје бродове, железнице и фабрике. Рачунајући да ва потребан угљен Грчка изда годишње милион и по фунти стерлинга, долази се до закључка да увезени угљен стаје Грчку три пута више, него што она добије од укупног извова свих својих руда. Да би колико толико поправила ову неповољну ситуацију, Грчка се труди да