Економист

451

прошири експлоатацију лигнитеких лежишта, којих има у доста великом броју, нарочито у Егини, Кими, Патрасу, на Евији и т. д. За време блокуса у светском рату, покушаји у томе правцу дали су релативно добре резултате : вађење лигнита је достигло 300.000 тона. Тај лигнит, који даје 3—5.000 калорија могао би заменити камени угљен као гориви материјал. На жалост, продукција лигнита је, због неповољних услова експлоатације, „сада у опадању. Она је од 213.488 тона 1918 године пала на 120.000 тона 1925 године.

Главне руде које Грчка даје јесу гвожђе и гвоздени пирит, , олово и цинк, магнезит и манган, хром, емери, а нешто и сумпор, бакар, никел. Гвоздена руда налави се у обилним лежајима у Лавриону, Маратону, Локриди, на острвима Серифос, Сирос, Китнос, Милос. |

Пре рата је продукција ове руде била интензивна : 1912 године износила је 421.632 тона, а 1913 године 423.569 тона. Рат је јако уназадио експлоатацију, која је 1917 год. сведена на 63.365 тоне, да се последњих година подигне на 100.000 тона. Гвоздени пирит се вади у Ермиону и у Касандри. Продукција се развија тако, да је од непуних 20.000 тона у 1916 години сада доспела до 75.000 тона. Олово се добија поглавито у среброносном галениту, који се вади у Лавриону и Атици, као и на острвима Сифносу и Серифосу. Експлоатација је пре рата била нешто интензивнија него данас. Године 1916 добивено је укупно 95.414 тона, али је продукција 1917 пала на 36.558, а 1918 на 18.416 тона. Последњих година се опажа подизање продукције, која је 1924 ивносила 70.921, а 1925 год. 68.400 тона. Нема сумње да ће она ускоро достићи бар свој прератни ниво. Експлоа тација цинка, односно његових руда каламина и бленде, обавља се на острвима Антипаросу, Сифносу и Тасосу. Продукција је 1916 тодине износила 25.853 тоне, али је већ 1918 пала на 4.343 тоне да се, до данас, не дигне више изнад те цифре. Експлоатација магнегита покавује из године у годину значајна померања. Године 1912 извађено је 62.595 тона његове руде 1916 тод. 199.484 тоне, 1918 године, 39.340 тона, а 1924 године 52.030 тона. Острво Евија даје најбољу руду, али знатне количине ваде се такође са Тасова, Ермиона, Мегариде, и Локриде. Острва Милос, Серифос, Сифнос, и Граматикон лиферују око 5.000 тона манганове руде. Хром се добија на Евији, у Тесалији и Фтиотиди. Продукција ове руде износила је 1918 године 10.890

20%