Економист

458

порцулана и фајанса, међутим увов ових објеката још увек је велики, а 1925 године износио је 35 милиона драхми. Највад, више предузећа фабрикују равне лончарске израде од печене земље. Што се тиче индустрије хартије, она је такође нова. Осам фабрика израђују хартију и картон, од којих су највеће Папирус у Атини, Ермис у Фалеру, Керкира на Крфу. Производња је 1925 године доспела до 3.900 тона хартије и картона у вредности од 20 милиона драхми, али је дна у порасту. Поред тога, израда картонских кутија представља вредност од 25 милиона. Међутим, увов хартије из иностранства износи 13.500 тона, односно 90 милиона драхми.

Прехранбена индустрија. — Млинарство је у Грчкој добро развијено. По броју предузећа, као по количини и вредности продукције, оно представља једну од најважнијих грана прехранбене индустрије у Грчкој. Према једној званичној анкети која је извршена 1920 године, Грчка је у то време имала 5.879 млинова са укупним погоном од 40.664 коњске снаге пи са 13.678 запослена радника. Равуме се само по себи да су то највећим делом мале сеоске воденице, које се не могу сматрати као индустријска предузећа. Правих индустријских млинова са већим погоном било је у то време једва 90, али је током последњих година овај број повећан тако, да Грчка данас располаже са преко стотину већих паромлина. Немајући довољно жита у земљи, ови млинови мељу највећим делом страну шшеницу. Године 1925 произведено је у Грчкој 311.500 тона пшенице, што је, по оцени једног специјалисте, приближно дало 264.775 тона брашна и 46.725 тона мекиња, у укупој вредности од 1682 милиона драхми. Да би се потребе задовољиле, увезено је те године 382.500 тона пшенице, што је дало 345.122 тоне брашна и 37.878 тона мекиње, у укупној вредности од 2,145 милиона драхми. Уз шшеницу, увевено је те године и 112.500 тона израђеног брашна у вредности од 770 милиона драхми, и 1.320 тона мекиње у вредности 2,3 милиона драхми. Укупно је, дакле 1925 године потрошено у Грчкој око 722.000 тона брашна, од чега су домаћи млинови самлели око 610.000 тона. Како највећи грчки млинови не искоришћују цео свој капацитет, то нема сумње да би они, под повољнијим приликама, били у стању да самељу сву количину брашна која се троши у Грчкој. Што се ва сада увови страно брашно, објашњава се фактом да царина не заштићује довољно интересе домаћих млинова, јер