Економист

459

она оптерећује много страну пшеницу, а домаћа пшеница не задовољава ни половину потреба.

Један део брашна употребљава се у фабрикама теста, ма- . карона и посластица, које су, после рата, толико развиле своју пропзводњу да покривају све домаће потребе у овим артиклима. Поред мањих радионица, у Грчкој има око 50 фабрика које израђују макароне, фиде и друга теста без шећера, и 30 творница разних посластица, халве, ратлука, карамеле, чоколаде, бонбоне. Спровину као шећер, какао, скроб (штирак) ова предузећа добављају са стране, а брашно и сусам више из земље. Укупна производња износила је 1925 године: 12.600 тона макарона и другог теста, у вредности од 106 милиона драхми, затим 3.560 тона халве (66 милиона драхми), 2.920 тона ратлука. (89 милиона драхми), 500 тона чоколаде (18 милиона др.) и 1.650 тона карамеле и бонбона (27 милиона др.). Овде можемо поменути и 24 фабрике за конзервирање воћа и поврћа, које са производњом од 1.600 тона равних консерва, покривају потребе консомације. Центри консервирања воћа и поврћа налазе се у Пиреју, Навплиону и Волосу. — Кланична индустрија је у Грчкој много слабије развијена. Препарирање и консервирање меса обавља се искључиво по мањим радионицама које раде за локалне потребе. Ипак, увоз шунке, саламе, мортаделе, сушеног и препарираног меса сасвим је ограничен око 200 тона годишње — јер се у опште слабо троше у земљи ови артикли. Од интереса јеистаћи да Грчка нема ни индустрију рибе и рибљих производа. Поред усољене харинте и осушеног бакалара, Грчка увози са стране и консервиране сардине, туну, филете, кавијар, рибље уље и т. д.

Израда маслиновог уља представља, са млинарством и винарством, најважнију грану прехранбене индустрије у Грчкој. Године 1925 произведено је 44.880 тона маслиновог уља у вредности од 896 милиона драхми. Ова продукција може се сматрати и као слаба, јер у добрим годинама за маслинарство Грчка продуцира преко 100.000 тона. Тако, производња маслиновог уља у Грчкој дала је током последњих година ове резултате : 1921 године 45.180 тона, 1922 год. 115.000 тона, 1923 — 47.710 тона, 1924 — 115.000. Тако, док је 1925 године изнела 44.830 тона, дотле је 1926 год. процењена на 99.000 тона. извов маслиновог зејтина достигао је цифру од 24.258 тона у вредности од 436 милиона драхми. Према званичном попису