Економист

465

него што су псте биле попуњене, онда тим својим потписима стављеним на меницама, на којима су оскудевани поједини битни услови, тужени није примпо на себе никакву меничну обавезу, пошто су такве менице, према 55 80 и 81 Трг. Зак., у времену датог акцепта били трајни и непопуњени бланкети

. и када у овим тада није било ни дугујуће суме, ни уговореног предмета — основа, а међу тим зна се, да акцепт, као изјављени пристанак на обавезу, која се у меницама ставља, долави тек пошто је меница испуњена са свима осталим битним условима, и пошто је у њој стављено оно, на шта се акцептант меницом обавезује (55 80 и 81 Трг. Зак.), онда су такве и на тај начин постале менице без шкакве вредности.« (Одл. o. e. Rac. Cyan. 18. Марта 1908 бр. 2513— цит. Г. Никетић Трговачки Законик« 1923 стр. 79—80).

Али таква интерпретација није могла да се одржи у целокупној својој строгости, јер је наша трговачка пракса по угледу на аустрију и немачку почела да се све чешће служи бланко-меницама, које у појединим случајевима пружају највеће погодности. Најпре, Касациони Суд је био приморан да да концесију у погледу важности акцепта стављеног на меници на сопствену наредбу, којој је у моменту пријема фалио потпис трасантов. Према горњој доктрини требало би и ову меницу прогласити без пкакве правне вредности. Али Касациони је Суд (одл. о. ce. 10' фебруара 1914 г. бр. 1111) нашао да је таква меница правоваљана и акцепт обавеван за потписника иза ових разлога: »Отоји то да вучена меница, која не би била снабдена и потписом трасанта по 55 80 и 81 Трг. Зак., нема доказне важности, али законом није забрањено трасанту вучење менице на сопствену наредбу, све док је ова у његовом притежању, т. ј. док је не би у течај пустио или док по њој не би затражио наплату или обезбеђење, да је можсе снабдети п својим потписом. У саобраћају врло често тако и бива: дужник акцептује меницу своме повериоцу, коју овај снабдева својим потписом, као трасант на сопствену наредбу, тек кад хоће, да је код власти употреби за реализовање свога права.«

На тај је начин наша судска пракса већ 1914 год. из правила —, да је за важност акцепта потребно да примљена меница има све битне састојке, — створила изузетак за менице на сопствену наредбу: код њих пријем је пуноважан мада је стављен пре потписа менице од стране трасанта — само ако трасант то учини до пуштања менице у саобраћај и до протеста, односно подношења тужбе.

Да ли уноси нешто ново у ово питање Касациони Суд у својим одлукама, које су ту скоро објављене од стране г. Ковачевића »

Пошто је у одлуци 1 Оделења од 238 марта 41925. г. Бр. 2275 Касациони Суд питање о меници вученој на сопствену наредбу, а која је била примљена пре но што јетрасант њу пот-

Економист 30