Економист

467

или подизања тужбе. 2. Ово попуњавање од стране правног притежатеља законито је, ако се поклапа са споразумом који је постојао између њега или његовог претходника и лица, које је потписало меницу еп Ђјапе. и 3. Сама чињеница, да је меница била потписана еп blanc и предата другоме повлачи за собом претпоставку да је постојао споразум о попуњавању исте. Заиста, ове тезе нису формулисане сасвим прецизно од стране Касационог Суда: напротив, као што смо видели, запажају се знатна колебања у његовој пракси у погледу појединих тачака. Али мислимо, да нећемо погрешити, кад тврдимо да се његова доктрина развија у овоме правцу.

Теорија бланко-меница најпотпуније и најдубљије је раврађена у аустро-немачкој пракси и књижевности. Већ 6 октобра 1853. год. издата је уредба (Мегогапипо) аустријског Министарства Правде која одлучује да приговор о доцнијем попуњавању менице, која је била издата, акцептована, жирирана или снабдевена авалом еп Њјапс, узима се у обвир и то према оним који су суделовали на томе попуњавању, само ако буде било доказано да су бесправно или у пркос постојећег споразума употребили бланко-меницу : овај приговор никако нема важности против тужилаца савесних притежалаца попуњене менице. Ова теза је била даље разрађена аустријском судском праксом у појединим подробностима. Тако, категорички је решено да опла ртођапд! код приговора о бесправном попуњавању менице спада на онога, ко истиче приговор. (Одлуке Највишег Суда 8 јануара 1891 г., 9 децембра 1895 г., 21 октобра 1893. пи аса '

У стручној литератури ово је питање најпрецизније обрађено од стране (.5. Стааћига (Wechselrechte 1897 год. 5 64), једног од најбољих познаваоца меничног права. По његовој доктрини како исправа, која не садржава све битне састојке менице, није меница, касније попуњавање претвара. исту У праву меницу, јер право не одређује ред којим морају бити исписани поједини састојци, докле могу бити написани ма којим редом. С тога су допуштени договори између странака о доцнијем попуњавању потписаног меничног бланкета. Бланкоменица, потписана од стране трасанта или акцептанта, ствара једну меничну обавезу која зависи од потестативног услова —- доцнијег попуњавања свију битних састојака исте. Овај услов има ретроактивно дејство: дакле меница се сматра издатом не у моменту попуњавања, ноу моменту издања бланкоменице. Ако приликом издања бланко-менице изрично испита није било уговорено између странака, претпоставља се прећутан пристанак потписника на попуњавање исте. Попуњавање има да се изврши на уобичајни начин т. ј. под оним условима у погледу рока и места плаћања, интереса на дугујућу суму и т. с., који постоје у дотичном месту. У случају попуњавања бланкета у пркос споравума потписник има против

30%