Економист

ЕКОНОМИСТ

ГОДИНА УП ____ЈУЛИ—АВГУСТ 1927 БРОЈ 7—8 РАСПРАВЕ | Др. ДЕ Ди - : | – :

· lira je задруга И каква је њена улога (Напрт теорије залругарства) |

ЈЕ

Теорија задругарства за сад је још мало разрађена. То се објашњава упоредном младошћу научне књижевности о вадрутаретву и такође тим, што је ова књижевност заузета поглавито пили излагавањем фактичке стране задругарског покрета, или социјално-политичким просуђивањем задругарства. Теоретској се анализи задругарства поклањало врло мало пажње. Међутим је сада задругарство постало већ толико значајна привредна појава, да недовољно теоретске обрађивање ове појаве представља битну празнину у општем систему економске теорије. Ту празнину осећа не само теоретичар-економиста, већ и практични задружни раденик и законодавац. Због недовољног теоретског разрађивања вадругарства фали, н.лпр., његова тачна дефиниција. Задругарство дефинирају било као »асоцијацију која тежи да уништи профит« (Сћ. С1ае), било као економску установу која има за циљ да поправи несавршенства поделе добара. (ба. МатТеп 6, било као »економску асоцијацију купаца и продаваца рада и друге робе која има циљ да побољша куповне п продајне цене и која то постиже путем стварања предузвећа« (М. Магзапа:), било као привредну појаву која се карактерише антитезом : »социјализам је карикатура задруге, задруга је права врста социализма« (НИ иђегт), било као »увајамну помоћ људи који желе да себе помогну помажући друге« (Е. Уапв Гаг КМ ееа1е), било као »материјализовану слогу« (Н. Ма Пег), било као »ново средство за остварење божје "заповести : љуби ближњег свог као самог себе« (Ј. РтЕтап).

|