Економист

- 635

се код ње појаве нова начела која одговарају њеној јавноправној природи и оном специалном односу који постоји између ње и појединца. Идеје одговорности су увек исте у свима областима, и зато принципиелно не може се узети да се на државу при њеним актима власти не могу применити прописи из грађанског законика. То је сасвим могуће, јер право је свуда једно. И ствар је само у томе да се утврди у колико су правне ситуације исте у једној и другој области. Ако се хоће да направи нека друга принципиелна разлика, то долави само од погрешног дуалистичког схватања правног које с једне стране зна за власт а с друге за обичне, смртне појединце.

Међутим чује се врло често и у француској и немачкој науци да се прописи цивилног права о одговорности не могу да примене на државу, т.ј. у области јавног права. Прописи одговорности су израз извесних идеја правичности и према томе могуће је да извесне идеје буду специалне у том погледу због природе односа у једној области, али не и да арпоп не постоје никакви заједнички принципи одговорности. Напротив, извесних заједничких идеја мора бити у једној и другој 06ласти. Такав је баш случај са одговорношћу правног лица за органе у цивилном праву. Ту је питање само у томе да ли се та идеја може применити на правно лице, али не да ли се може применити и на државу.

Кад је признато начело законитости, по коме се мора наћи једна санкција за повреде права појединаца, онда је тиме отворен пут и за одговорност државе када се једном призна идеја одговорности за ризик. У овом смислу се могу разумети речи Тесјера (maitre des requčtes y Држ. Савету): »Чланови 1382 и следећи (Соде стуџ-а) нису својевољне одредбе писаног закона, које постоје само вољом законодавца; то су последице, директне и нужне, вишег принципа правичности који господари над целим правом, који је основа, може се рећи, целог организованог друштва и на основу кога свака проузрокована штета има да се поврати од њеног проузроковача. Основни принцип приватног права, који је, као што емо видели, продро подједнако у јавно модерно право не допушта да један грађанин подноси више него други од аката једне власти сматраних да су иввршени у интересу свију«!

1 () Mayer, Das deutsche Veprwaltungsrecht II- st. 517 —594 (п, Јеле, Application des regles du droit privć dans le Droit public (Revue du droil public, .Ns 1, 1925). VM Атећло дез čffenthehen, Hechts, 1927 пзашао је један