Економист

638. .

(трре) (закон од 28. нов. 1922.) Међутим цивилни сенат Савезног суда, последња инстанца при тумачењу, отишао је даље од тога, доневши одлуку од 29 априла 1921. по којој се чл. 131 Устава даје непосредна обавезна снага, и то гледиште, које се спори од неких правника, потврђено је од њега у образложењу решења од 20. фебруара 1923. Ово решење има још већу важност по томе, што је ставу: »Редовни правни лек не сме бити искључен« дата такође непосредна обавезна сила, не сматрајући да је он у супротности са извесним законима Пруске. И тако сада сваком стоји у целој Немачкој истовремено и отворен пут да тужи чиновника непосредно за новчану одговорност. И то је гледиште, као што ћемо видети, оправдано.

По тврђењу В. Јелинека Савезни Суд се показује веома либералним у овој материји. Он наводи као пример одлуку ПТ цивилног сената од 31. јануара 1922. Један марински официр је био отпуштен као трајно неспособан, пошто по мишљењу маринских лекара пати од реуматизма у обадвема ногама. Отпуштени даје доказе да тако ствар не стоји и да марински лекари из нехатности нису тачно констатовали његову болест, и тражи разлику између његове садашњих и активних износа. Мада је овај официр тражио накнаду ради једног акта, који није подвргнут контроли овога суда јер је отпуштање чиновника један такав акт, — цивилни сенат је нашао да је његова тужба допуштена.

Чл. 131 Устава регулише, у оквиру основних права и дужности Немаца, само цивилноправну одговорност државе и јавних тела. Он не захтева спровођење одговорности према страниу п не односи се на кривичну каожсњивост чиновника. У једном и другом -случају потребна је претходна одлука (Могепфасћејцпа) административног суда. Што се тиче кривичне одговорности чиновника, изјављује се сумња да је то потребно ва ситније деликте. На пр., ако један полицијски наредник удари једног студента лактима по лицу да му потече крв, мора се претходно тражити претходно одобрење административног суда. Каже се да ту лако може да пресуђује сам кривични судија. Међутим ићи пред административни суд буди у народу сумњу као да криви чиновник хоће да се извуче од свога законитог судије.:!

*

Даље карактеристике немачког права које заслужују да буду поменуте у овом погледу су следеће.

За правилну (правнопуноважну) радњу државних органа, држава одговара само тада када то закон изрично наређује (у Француској и без тога).

Државна одговорност. се »обично« појављује на основу субјективне кривице чиновника. (У Француској се разликује лични факт од факта службе).

Фискуе одговара по нормама приватног права, т. ј. грађ. зак. И ту долазе у обвир прописи као што су 55 823,2; 881, 836 и 839. (У Фран-

1 Леп преглед нем. послератног права: От. УаНег Јешпек, Бег Schutz des Offentlichen Rechts durch ordentliche und durch Verwaliungsgerichte. (Verhandlungen der Tagung der Deutschen Staalsrechtslehrer zu Leipzig am 40. und 11. Marz 1995) 5. 70—78. u. Bohluss.