Економист

639

пуској то бива по јавноправним прописима, и нарочито се никако и не узима у обвир чл. 1382. С. е.). Тамо фискус исчезава у јавној функцији).

Суде редовни судови, од чега је по мишљењу ЖХачековом и дошло да одговорност има ужи обим него у Француској. Ото Мајер проширава одговорност начелима правичности, и тврди да се и пракса њима служи.

Једна од битних карактеристика немачког права, али у којој се, по мишљењу и самих немачких писаца, на пр. Хачека, испољава заосталост немачког права, јесте то да у Немачкој јоште влада стари систем регалија. Само сада не држе регалије ранији кнезови већ се сада зову полиција и јустиција »у разноврсној међусобној борби«. Држава ту одговара само у извесним својим квалитетима. Она нарочито не може да одговара у квалитету полицијске власти (Ропхетћоће). Тако на пр. тужба неће бити примљена, ако ју је појединац засновао на томе, да је он оштећен мерама полиције вода (Муаззегђапронтеј). Али она ће бити сигурно примљена, ако ју је појединац засновао на томе, да је он оштећен мерама администрације вода (Strombauverwaltung). По излагањима Хачековим, у истини, пошто се ту ради о одговорности државе, индиферентно је који ће од органа бити одговоран — у једном и другом случају се добија исти ефект по појединце, т. ј. учињена је противправност. По његовим објашњењима немачко схватање би било такво као да држава није увек иста при разним својим функцијама и због тога ваља тужити ону и онакву државу, која је одиста скривила. — Ото Мајер напротив сматра да је немачка пракса то савладала. Али Хачек ту није никако оптимиста. Он не верује да се тај »кукољ« може искоренити лако из немачког административног HpaBa.! »Ist er doch nur Verwaltungsrechtliches Spiegelbild des deutschen Fdderalismus!«)

Најзад у вези с тим наведимо како се у Немачкој фискус разуме, Докле је у Француској појам фискуса сведен на минимум сталним растењем јавне службе (вегутсе ршћИс), дотле у Немачкој има он једно велико простирање. Докле у Француској за државу важи правило да је она као фискус потчињена само редовним судовима, ако је пзрично стављена под цивилно право, дотле у Немачкој фискус је увек ту, и држава остаје потчињена грађанском законику, ако није у конкретном случају ангажована њена власт заповедања (Ноћевацанћа), и тиме учињен изузетак од норама грађ. законика.“ Из конкретних примера ће се то јасно видети.

Неки поручник нареди да се опробају неки упаљачи и неки од њих буду бачени. Деца, која су се ту играла, покупе их за игру, кад један експлодира и повреди их. Суд је стао на гледиште да поручник при издавању горње наредбе не врши функцију власти, већ да је тиме само изводио једно војно фискално наређење, Или кад се коњ задржи на царинарници због сумње у шверц и буде враћен, пошто се доказало да је био сасвим правилно царињен, — суд је пресудио да му судски царински фискус дугује накнаду по прописима грађанског законика. — Овакав Један фискус у ствари је шири него што је то приватноправна личност У логичком рационалном смислу. Све државне функције директно новчане, фискалне чине фиск. И није чудо, кад се зна да је појам фискуса имао

1 Julius Hatschek, Binleitung in das Offentliche Recht, 1996, S. 93. 2 Наћзећек, op. cit, S. 1924.