Економист

654 -

оних и контингентних уговора, царински контингенти, дозволе увоза и извоза по специјалним (индивидуалним) дозволама, и т.д. ;

У низу ових нових после рата заведених изузетака, нарочито место заузимају, по свом значају и по могућности проширавања, изузеци, који се заснивају на наронитој специјализацији царинске тарифе.

Нагласићемо одмах, да је специјализација царинске тарифе употребљивана и пре рата као мера (средство) за изигравање највећег повлашћења, или, да се тачније изразимо, као мера, да се, путем трговинског уговора, даду повластице, којима се не могу користити све, већ само једна одн. само малш број држава. Тако на пр. ако се један тарифни број подели на неколико позиција, — према равним квалитетима за робу једне исте врсте, — онда ће повластице по појединим позицијама моћи искористити само она (одн. само оне) држава, која производи дотичну робу у томе квалитету.

Али, мада је и при овој предратној специјализацији царинске тарифе намера за сужавање једне концесије у њеној практичној примени играла несумњиво врло видну улогу, она се ипак није могла квалификовати као повреда (изигравање) највећег повлашћења, јер се та специјализација заснивала на неједнаким квалитетима робе, а за неједнаке квалитете даје се увек правдати и неједнако царињење, т. ј. да се роба бољег (финијег) квалитета царини већом стопом но роба исте врсте али лошијег квалитета. Тако на пр. не сме се учинити никакав приговор, ако се памучна предива до Ne 12 царине једном, од !2—24 другом (већом), од 24—40 трећом, ит.д. царинском стопом.

Друге је природе специјализација царинске тарифе која се врши после рата, и која нема свога разлога у жељи, да се роба финијег квалитета оцарини јаче но иста врста робе лошијег квалитета, — већ једино и искључиво у намери, да се даду повластице једној држави, којом се треће државе не могу користити, т.ј. да се изигра највећа повлашћење.

Послератни трговински уговори богати су примерима ове врсте; и ми ћемо овде навести два-три примера.

У трговинском уговору између Аустрије и Италије Аустрија је дала ставове за саламу:

ва веронеску састаму ovaa aaa е танке „=. 90.

заносташте саламе а а на ла се 120.—