Економист

E : 655

_У трговинском уговору између Немачке и Швајцарске налази се један став за говеда у опште, и други, знатно нижи, за говеда »која су напасана на висини од 300 м. п више«.

У трговинском уговору између Француске и Чехословачке налазимо два царинска става ва вино: један ниси за »вина која уживају назив порекла« а други виши, за вина које тај назив не уживају.

У уговору између наше Краљевине и Белгије налази се два става за суве шљиве : један, низси, за ситне, и други, виши, ва крупне суве шљиве.

Ако проучимо постанак (геневу) специјализирања у свима горе цитираним уговорима, доћи ћемо врло брво до сазнања, да овде није по среди жеља : да се неједнаки квалитети оптерете неједнаким царинама, већ једино и искључиво намера: да се једна концесија ограничи само на једну државу, дакле, да се изигра највеће повлашћење које је признато другим државама.

Не постоје, на име, никакав оправдан разлог, да се веронеска салама царини ниже од т.зв. мађарске саламе; да се говеда напасана на висини од 800 метара ( да не говоримо о немогућности оваквих констатација) царине ниже од оних која су пасла по долинама ; да се вина која уживају назив порекла —- која су по правилу бољег квалитета — царине ниже од осталих вина ; да се ситне суве шљиве царине ниже него крупне; итд. Не постоји никакав оправдан разлог за то, јер овде нису у питању неједнаки квалитети, већ иста врста и исти квалитет робе, али разнога порекла: веронеска салама производи се поглавито у Италији; у Швајцарској говеда пасу и на висини од преко 800 м.; назив порекла уживају ва сада само Француска вина; ситне суве шљиве не лиферује калифорнија ; ит. д. Према томе, јасно је, да специјализација царинске тарифе по овоме основу има за циљ: да ограничи дате повластице само на једну државу или, у најмању руку, да искључи многе државе из права највећег повлашћења.

Да споменемо, на вавршетку, да понеке државе, (које су иначе присталице уговора са највећим повлашћењем) доводе овакве и овима сличне мере тако рећи несвесно, т. ]. не увиђајући тачно домашај тих мера, не увиђајући да се тиме напушта систем уговора са највећим повлашћењем и фаворизира систем диференцијалних уговора. Такав је, у горњим примерима, и наш и немачки случај.