Економист

665'

ских и континенталних), и 12,168.131 досељеника (прекоокеанских и континенталних). На поједине године овај број одпада овако: 1920 — 2,166.681 исељеника и 2,686.516 досељеника; 1921 — 1,918.698 исељеника и 2,335.420 досељеника ; 1922 1,656.169 исељеника 2,081.152 досељеника; 1923 — 2,301.491 исељеника и 2,766.764 досељеника; 1924 — 1,997.432 исељеника и 2,298.279 досељеника...

ж

Тачне статистике нема о емиграцији нашега живља пре рата. Према званичној америчкој статистици, целокупна емиграција из Аустро-Угарске износила је: од 1 јанура 1861 до 30 јуна 1870 свега 7800 лица ; од 1871 до 1880 — 72.969 ; 1881 до 1890 — 353.719 лица ; и од 1891 до 31 децембра 1900 — 597.047 исељеника ;: 1901 — 144.847 ; 1902 — 171.989 ; 19093 — 206.071; 1905 — 207.693; 1906 — 265.138: 1907 — 338.452 ; 1908 — 168.509; 1909 — 170.194 ; 1910 — 258.735.ž

Из ових података не може тачно да се види колико је емиграната било чисто нашег живља. Међутим зна се да је наших било у Америци још у 18 веку.

За време пак од 1900 до 1908 год. иселило се у Америку са територије Аустроугарске монархије :

1900 Хрвата 17815; Срба 717 1901 » 30223: » 404 1902 » 32899 ; о 1728 1908 » 21105: » 2023 1904. » 31982 · 2 2252 1905 » 41157 ; » 696 1906 » 47125: » 7268 1907 » 19712; » 7&,& 1908 » 19473 ; » 86283.

По једној пак статистици“ миграција Срба, Хрвата и Словенаца у Сједињене Америчке Државе стајала је овако:

1 Confćrence Internationale du Travail — idem.

? Jby6. Cr. Касијер — Економско-социјални проблеми Југословенске Емиграције, стр. 24.

3 Тает, стр. 28.

“ Idem, cmp. 36.