Економист
666
Уселило се 5 Вратило се 0 | = 5 псу = 2. 6 = = = S в = - о = = о = GOO 56 56 = а = Бе _ == ~ = oi e 5 => -е= Ер > — = 1907 17826 1076 7898 29295 — — 1908 90479 2786 3747 96955 28589 894 80529 1910 89462 2269 4911 16759 7188 #08 7978 1911 20885 1638 5577 26600 17578 1305 20291 1913 19599 1368 1590 18382 10200 2028 18086 Од Уједињења па до краја 1925, видели смо напред, број
наших емиграната износио је 66.943 у прекоокеанске земље; а вратило се за ово време 51.633.
Сматра се, да целокупан број наших емиграната у прекоокеанске земље износи око 743.000.: Од овога је броја око 600.000 пили 82.7% у Сједињеним Државама ; 35.200 или 4.749 у Британском Царству (30.000 у Канади ; 400 у Африци : 3.000
Аустралији ; 1300 у Новој Зеландији и 500 у другим делбвима Царства) ; 58.100 или 7.75% у Латинској Америци (20.000 у Аргентини ; 15.000 у Бразилији ; 6.000 у Чиле; 5000 у другим земљама Јужне Америке и 1.500 у Средњој Америци); и 150.000 или 4.80% у осталим земљама, ПОЛИ у Малој
Азији. Од овога би броја било : Срба 33.794 или 18% : Хрвата 415.980 пли 60%,: п Словенаца 160.526 или 229, По професији било би — у Сједињеним Државама: 42%,
у индустрији п рудницима гвожђа, 12% у рудницима угља; 59% у дрвеној индустрији; 6% у одгојивању стоке: 5% у индустрији поврћа; 4% у хемиској индустрији; 4% на железницама ; +4% у електричној индустрији; 3% у пољопривреди ; 3% у рудницима олова ; 2% у индустрији рибарства ; 2% y индустрији аутомобила; 1.5% у бродоградилиштима ; 1% у трговини ; 0.5% у индустрији шкољки : 3.5% у слободним професијама. У Канади се наши исељеници баве махом земљорадњом. У Јужној Африци махом су зидари и каменоресци, а изузетно запослени су и у рудницима злата и дијаманата. У Аустралији су махом земљорадници, а изузетно раде у рудницима влата. Један омањи број бави се трговином и рибарством. У Новој Зеландији много је наших радника запослено у руд1 La Migraton Nerbo-Croato-Slopvčne. — Resumć publić par la Dćlćgation Gouvernementale du Royaume des Serbes, Croates et Slovčnes a Россавјоп de la VIII. Conference Internationale du Travail — Genčyve 1926.