Економист

679

1. потпуну забрану уласка и запослења страних радника, са изузетцима ва неопходне специјалисте или неке нарочите категорије радника (Албанија, Аустрија).

2. потреба довволе Министарства Рада или каквог другог органа за улавак или запослење страних радника (Немачка, Данска, Финска, Француска, Велика Британија, Грчка, Мапарска, Слободна Држава Ирска, Италија, Луксембург, Холандија, Пољска, Румунија, Југославија, Шведска, Чехословачка). Ову дозволу треба да има или лично радник (Чехословачка), пли послодавац (н. пр. Луксембург и Југославија).

Дозвола се даје само у случају, кад се на радној пијаци не налази радна снага дотичне врсте, и то по саслушању професионалних организација (Немачка п Југославија).

Дозвола се даје или за одређени посао, или за одређено време. Често је пута послодавац дужан да плати и извесну таксу, као и да страног радника плаћа исто као и домаћег. |

3) одбијање дозволе за боравак услед пренатрпаности у извесним професијама (Мађарска, Шведска, Швајцарска).

4) Специјалне формалности у погледу страних радника потреба карте идентитета за доцнија запослења, и забрана мењања професије за извесно време (Француска). У Немачкој прелав из пољопривредног запослења у индустриско може се обавити тек после нарочитог одобрења.

5. таксе за странце — са редукцијом за раднике који су дошли на основу уговора (Француска — за раднике 20 франака, за остале 100 фр).

6) фаворизирање доласка стране радне снаге.

1) Равним одредбама у уговору о раду;

2) олакшицама у погледу запослења, путем ваједничких бироа или специјалних бироа при доласку (Француска);

о

3) попустима на железницама (Француска, Белтија).

111. Уређење у пролазним земљама.

(ве су земље заинтересоване у равном погледу : неке самом трговином ове врсте, неке опет незгодама које јој ови пролави причињавају (опасност од заразе и другог), или што се боје да ова лица не остану на њиховој територији ; неке опет што се боје да повластице дате овим лицима не искористе и обични пролазници.

а) У рестриктивне мере долазе :