Економист

680 -

1) обавезе наметнуте пролазницима, да одговарају условима земаља куда иду (Мекспко);

2) време задржавања стриктно ограничено (Гватемала, Мексико, Пољска, Панама);

3) санитетска контрола, искључујући заразне болеснике (Канада, Чехословачка).

4) Накнада трошкова проуврокованих од стране пролазника који је искористио бенефиције које се дају досељеницима (Аргентина, Гватемала, Парагвај).

6.) Користи које се дају пролазницима.

1) Право пролаза често дато лицима којима се не одобрава задржавање. Понекад се захтева и кауција која се враћа при изласку, ако време за пролаз није прошло (Гватемала за лица других раса). У Великој Британији ову кауцију полажу превозне компаније.

2) Заштита иста као и за домаће исељенике (Белгија, Италија, Југославија), како у унутрашњости тако и у пристаништу, и на лађама.

3) Попуст на желевницама (Белгија).

4) Враћање при изласку главарине и кауције које се траже при уласку од стране неких земаља ;

5) упрошћење полициских мера.

Трошкови за визу су често мањи од оних за визу за улазак (Белгија, Мађарска, Италија за Русе са пасошима Др. Нанзена). Често једна превозна карта служи уместо осталих докумената (Белгија. Француска, пи Велика Британија).

Пролавну визу пак не траже Холандија, и Шведска ; док Данска, Велика Британија и Луксенбург не траже ни пасош.

Али питање емиграције и имиграције није изазвало само потребу да буде уређивано путем националног законодавства. Као нарочито важно и од општег светског интереса оно је скренуло на себе пажњу и саме Конференције за Мир, која је у Уговору о Миру а међу принципима који јој изгледају да треба да осигурају општи мир на бави социалне правде, унела и заштиту интереса радника запослениг у пностранству, као и ангажсовање радне снаге.

И у смислу ових принципа, прва Међународна Конференција Рада одржана у Вашингтону 1919 год., налавећи да уређење емиграције служи као средство за сузбијање незапослености