Економист

687

је говорено о накнадном дослеђењу, а ово у толико пре, што „су саветска решења према чл. 201. цар. закона извршна«. Са тих равлога, а на основу чл. 201. цар. закона, надлежно одељење Државног Савета је решило да се горње решење Министра Финансија поништи као противно закону«.

II. O. Ш. из Осјека, изјавио је жалбу Државном Савету противу решења Министра Финансија (Ген. Дир. Царина) од 11 јуна 1926. године Ц. Бр. 19029, којим је оснажено решење царинарнице у Осјеку о кавни по чл. 145. цар. закона. То решење гласи: Ф. Ш. жали се на решење царинарнице у Осјеку бр. 6896 од 13. П. 1926. године, којим је кажњен ва дело увозног кријумчарења једнога аутомобила из Аустрије.

Наводи : 1. да је спорни ауто купио у Бечу, али га је пре дефинитивне куповине увео на тромесечну пробу у нашој земљи. (С тога је био намеран да увозну царинску експедицију свога аутомобила изврши тек тада, када ће се решити да га купи. Продавац аутомобила прибавио је и триптик бечког ауто-клуба, па је на основу тога триптика несметано ушао у Краљевину С. Х. С., пријавивши се пограничној царинарници у Чаковцу, која га је по извршеним царинским формалностима пропустила без икаквих препрека. 2) да у овом случају нема дела кријумчарења, јер се са аутом пријавио нашој пограничној царинарници, која је на ауто ставила потребно царинско обележје. Оштећења државне касе нема, јер наш ауто-клуб гарантује царинарници за увозно царинење дажбине, ако се од увозника

= 5 не би могле наплатити, па према томе у овом случају може се говорити само о злоупотреби бечког ауто-клуба а никако о каквој царинској кривици,

Расмотрио сам акта овога предмета и оценио, како истратом прибављене доказе тако и жалбене наводе, па сам нашао, да је жалба благовремено поднета; њени наводи неумесни а царинарничино решење правилно и на закону засновано са ових разлога : »што је окривљени Ф. Ш. у овом конкретном случају обмануо царинске власти тиме, што је као наш поданик, знајући да се као такав не може користити триптиком издатим од стране бечког ауто-клуба, већ се само са тим триптиком могу користити странци кад улазе У налпу земљу, ипак он то учинио, да би избегао плаћање редовних царинских дажбина.

Навод окривљеног, да је ауто увезен из иностранства редовним царинским путем, и да је над истим извршена редовна царинска експедиција код царинарнице у Чаковцу, а по ситничкој признаници бр. 18 од 1926. године, не може се узети у обзир, пошто наводне чињенице ни у чему не обеснажују постојање кривичног дела из чл. 145. царинског закона. На основи наведеног и чл. 199. цар. закона с погледом на закон о таксама, а по саслушању царинског савета решавам : да се решење царинарнице у Осјеку бр. 6396 од 13.1У. 1926. године оснажи као правилно и на закону основано а жалба одбаци као неумесна.«