Економист

688

Жалбени наводи су следећи: »У казненом решењу осјечке царинарнице, које је генерална дирекција царина, као правилно п на закону основано оснажила, констатовано је отворено п изречно, да случај који је овде подведен под кријумчарење и којим се ова жалба бави, није у царинском закону предвиђен ; да се услед тога мора допустити екстензивније тумачење царинског закона приликом примене казне. Већ по овоме основу јасно је бев даљег доказивања, да је решење царинарнице противно царинском закону, јер се у њему изрично признаје, да казна није изречена по царинском закону који овакав случај није предвидео, већ да је царинарница сама, у потпуном савнању, конструисала нову царинску кривицу. Основ довољан да се овакво решење поништи. Али поред тога оваквим решењем органи који су га донели, као и они који су га као исправно оснажили, извршили су повреду чл. 5. Устава Земаљског, по коме : »кавна се може установити само законом, и применити једино на дела за која је закон у напред рекао, да ће се том казном казнити.« Према томе сама царинарница која је казну изрекла, признала је у своме осудном решењу, да у овоме случају

нема дела кријумчарења из чл. 145. да поступак за који сам кажњен у царинском закону није предвиђен као кажњив, па ме у смислу цитираног члана устава није смела на казну осудити. Јер, ако би и могло бити спорно, да ли чин који сам ја извршио сачињава или не дело криумчарења по царинском закону, јасно је и за сваку власт у овој земљи а и за сваки суд мора бити јасно, да не могу бити кажњен за онај чин, који по признању самих власти закон није квалификовао као кажњив.

Кад је дошла до сазнања, да се чин за који сам оптужен по закону не може квалификовати као кријумчарење, у место да је истрагу надамном прекинула, царинарница је, независно од паринског закона, ппак констатовала дело кријумчарења п осудила ме на кавну као кријумчара.

Кријумчарење је кривица, која као п свака друга кривица, има своје правне елементе: она је предвиђена законом и она се састоји у оштећењу државне касе избегавањем плаћања царинских дажбина, увожењем или извожењем робе преко границе обилазећи царинске власти, Оран И ом или у потаји ; слободним располагањем увезене робе било пре пријаве царинарници, било која у опште не подлеже пла ћању царинских дажбина п царинском надзору.

Увоз аутомобила који сам ја извршио и који су царине ке власти оквалификовале као кријумчарски, није као кријумчарење предвиђен у царинском закону. Чл. 145. царинског закона у шест својих тачака предвиђа све облике крију тчарења. Спорни увоз се не може ни под једну тачку тога члана подвести. Царинарница је то и сама констатовала па зато у своме решењу није ни навела тачку из које је ово дело, избегавајући на тај начин да констатује потпуну законску квалификацију дела. И кад би иначе мој поступак садржавао остале елементе кријум-