Економист

ако је врши неправилно, он ради незаконито. Разлика која се повлачи почива на строгом или тачније апсолутном подвајању материалних (техничких) аката од правних, које је у основи погрешно, пошто и ова акта спадају у сферу права.

Поред овог тумачења код нас се јавило такође јоште једно друго, веома либерално у погледу заштите права. По том тумачењу одговорност за »неправилне« радње има да значи одговорност за ризик. У пстини, тешко да би такво тумачење одговарало у потпуности законском тексту. Одговорност за ризик није никаква одговорност за нетравилност. Ту је увек све правилно — па ипак дешавају се по: једној нужности извесна оштећења појединаца, која могу захтевати да буду накнађена. Дао би се ипак проширити овај појам, у колико се у резултату показује да је једно лице оштећено на неправичан начин. Питање је у колико је то потребно и, с друге стране, у колико је то целисходно. Изгледа да то није никако потребно, пошто постоји начело једнакости, а ти случајеви се највећим делом дају свести на њега, на начело које данас у правној науци добија све веће важности баш по својим практичним странама. У колико не могу, постоји начело ризика које спада међу одредбе цивилног права и које оно уводи, и ако су оне општег значаја. Није целисходно, јер би се дало и сувише ширине примени ове одговорности, и боље је да га законодавац, као и јуриспруденција, остварују од случаја до случаја према захтевима правичности, како се они ехватају у једном моменту. Ми не можемо примити, са гледишта целисходности да постоји начелна немогућност, начелна незгодност да држава одговара — јер, насупрот томе, не можемо исто тако примити да грађани трпе због вршења државних функција на један неправичан начин. — Под појам неправилних радњи пре би се дала подвести одговорност по начелу богаћења без узрока, које се обично веже за безправност — што није и противправно, што би дакле било на неки начин неправилно.

Појам неправилних радњи, дакле, не можемо узети ни у првом ни у другом смислу. Он означује, по нашем мишљењу, просто, то, да се при раду тражи једна нормална брижљивост

1 В. реферат проф. Доленца у Споменици 1 Шравничког Конгреса у Љубљани о накнади штете за неправилан притвор.

В. такође : Marco Sonpitel, Docteur en droit de PUniversitede Paris, T.es libertćs publiques d'apres la Constitution du Royaume des Serbes, Groates et Slovčnes, 1927. cr. 146.