Економист

~ ~

Zveze, Ljubljana

а EK 4: I К 21

#.694.71%.89/16.O8 [ал 16] 9,379.814.78 30,68 0.523.110.34 100 0.384.43/36.47 2],0,765.224.68) 100 236.125—0.35|28,622.210.74 22.830 j7.736.093-—|400 ej D.17|318.695——0.50|37.521.472.0850.40 i3,293.059:57|100 210.90|318.695——0.59|&1.220.005.49/67.&9 OVO o 5|z28:695—0. O 10.545.160.6013.55|27.915.191.19/36.01|77.626.151.39|100

121 125 — 018] п.862.671.15 42.361 0.339.858.9510.73/ 5.208. 170.16.46. Реја 36.668.800.46/400

davajuć svojom predominancijom poslovanju Saveza svoOJ Čiti Žig, bilo dommantna nota poslovanja.

Kod Saveza u Celju iznašao Je naime cjelokupni promet i promet robnoe odjelenja ;

пато-

Сјејо Кири Promet robnog promet odjelenja

ПОЛО 92 ОИ Тол а 57,919.543.50 2,880.506.45 ~ ПОДУ МИТЕ ZO sla 91,011.965.01 3,594.751.99 1. 192 А АЕ рта. ПОРЕ И 7,825.080.90

2 “OD. а Sela сина 91,784.471.2& #.250.024.9 35 ПИ ЕН as Rz O a 114.199.876.62 2.295.055.73 – “POP аи У арта аи 223,880.585.48 534.634.60

Prema tome Je dopušteno pretpostaviti da se ovde uopće ima posla sa eminentno novćanim (novčćamim-kreditnim) ustanovama, pa se kod interpretacije bilansa ova pretpostavka može upotrebiti kao jedna od najosnovnijih polaznih tačaka. To znači da ovim nastaju za interpretaciju bilansa dalnje dve glavne konsekvencije :

a) da odnos između vlastitog kapitala ı tuđesa može biti širok, Jer Je kod novčanih (kreditnih) institucija normativno da se obrinmi kapital crpi poglavito iz tudih kapitala, te

р) da Je n poslovanju dominantan problem da se vlastita likyidnost održava na dovoljnoj visini.

Tabele II. do IV daju u dovoljnoj mjeri sliku kakovi su bili kod Sayeza odnošaji vlastitoga kapitala prema tuđem kapitalu, dočim u pogledu likvidnosti iskazuju tabele neposredno samo procentualne odnošaje između likyidnih sredstava ı sveukupnoga obrtnoa kapitala. Međutim važnije bi bilo kada bi se pružila