Економист

270

ступање. Уговори ове врсте по најчешћи су у области осигурања, и то: било да се односе на осигурање у опште. било на једну нарочиту врсту осигурања. Овде долазе и уговори о преносу заштеђевина и новца, о јавној помоћи. рапатрирању, 0 заштити малолетних и неспособних, о регулисању националкости странаца, и о полициским мерама и пасошима.

Што се тиче многостраних уговора, они се разликују на оне од пре и оне после светског рата. Први су обично склопљени на интервенцију старих међународних социалних удружења, и третирају н,пр: уређење рада, помоћ, и забрану трговину белим робљем ; а други су међународне конвенције донете на интервенцију Међународне Организације Рада и Друштва Народа.

1. ОПШТИ УГОВОРИ

Сматра се, да први међународни уговор о емиграцији датира из доба 1783 год. То је уговор о пријатељству и трговини, склопљен 3. априла исте године између Шведске и Сједињених Америчких Држава.

После овога долази читава једна серија споравума и међународних аранжмана у погледу забране трговине са Црнцима, односно принудне емиграције афричког робља, које је силом довођено из Африке у Америку и остале земље. Потреба ва међународним споразумима за укидање ове врсте трговине истакнута је још за време закључења Париског уговора 30 маја 1814 год. али је, може се рећи, све до сазива конференције у Брислу 16. новембра 1889 год. остало нерешено. Генерални акт ове конвенције, који садржи равне одредбе о мерама које свака влала треба да предузме у циљу спречавања ове трговине,ратификован је од стране: Немачке, Луксембурга, Белгије, Данске, Шпаније, Конга, Сједињених Држава, Велике Британије, Француске, Италије, Либерије, Холандије, Персије, Португалије, Русије, Шведске, Норвешке, Турске, и Занзибара.

Уговори између Сједињенит Дросава и Кине

Мсељавање Кинеза у Сједињене Државе датира од 1849 год. Но они су врло непријатељски били примљени, и у Калифорнији им је нарочито увек одбијано право да постану грађани. Први дипломатски споразум за уређење ове емиграције јесте уговор закључен 28. јуна 1863 год. Овај уговор не ограничава добровољну имиграцију, и истиче формално, да обе стране признају у потпуности битно и неотуђиво право свакота човека да се настани у иностранству и промени своје поданство, као и све користи које су у вези са исељавањем и усељавањем, а у погледу обављања трговине и сталног настанивања. Једино што се није признало то је право натурализације. Због незадовољства јавног мнења у Сједињеним Државама овим уговором, закључен је један нови уговор са Кином 1881 г., који, респектујући привилегије већ уступљене, још је више ограничио усељавање. Овај уговор изгледа да има карактер стални. У своме“ чл. 1. он предвиђа : »Кад год влада Сједињених Држава буде нашла, да