Економист

778

2. што садржи клаузулу, по којој у случајевима рекламација страних. радника у погледу рада и егзистанције, као и осталих тешкоћа на које би могли да наиђу, надлежна власт обављаће нотребне анкете, и имаће само она право да интервенише у циљу уклањања спорова и тешкоћа. У овим случајевима владе могу да затраже, ако је потребно, и свака на својој територији, и помоћ инспектора или специалних кореспондената који говоре језиком досељених радника ;

8. у Чехословачкој регрутовање се врши преко централног биро-а. рада (МинистарстваСо цијалног Старања), а у Француској преко надионалмног биро-а за упослење. Свако директно ангажовање радника није у важности, и ништавно је.

4. Визе за потражњу рада, и то за свако колективно ангажовање, даваће се само онда, ако поред услова предвиђених у француско-пољској конвенцији постоји још и гаранција да нема ни штрајка ни локаута нити икакве професионалне агитације у предузећу.

У контра-типу за чехословачке раднике чл. У. предвиђа, да у предувећима где има најмање 100 чехословачких радника послодавац је дужан да има и једног Чехословака као тумача, кога ће он и плаћати. По чл. ХЛ. уговора о запослењу, радници који буду потпуно испунили уговор имају права на накнаду од 100 франака, ако је уговор трајао годину дана ; на 75 франака, ако је уговор трајао 9 месеци ; 50 фр. ако је уговор трајао 6 месеци, и 25 ако је трајао 3 месеца. Послодавац је дужан да да ову накнаду и у случајевима када раскине уговор пре времена, а не може да то мотивише кривицом радника. Најзад, овај уговор о запослењу предвиђа и осигурање у болести, с обзиром да је у Чехословачкој ово осигурање обавезно, г у Француској не.

Конвенција Грчко-Бугарска од 1919. год.

Ова је конвенција склопљена на основу чл. 56. Нејског уговора, који предвиђа, да ће раципрочна 1 добровољна емиграција националних мањина у Грчкој и Бугарској да се уреди посебном конвенцијом.

Главни принципи ове конвенције јесу:

1. признавање поданицима уговорних страна, који припадају мањинама расним, верским, и језичним, право да емигрирају слободно на територију једне или друге стране;

2. реципрочан компромис, у циљу да се олакша примена овога права, и да се директно или индиректно не наноси никаква сметња слободи емигрирања, и ако постоје противни законски прописи или уредбе, које се у овоме погледу сматрају без дејства;

3. ништа неможе спречити одлавак једног добровољног емигранта, сем у случају дефинитивне осуде за кривицу по општем праву ;

4. привнавање права добровољне емиграције сваком лицу старијем од 18 година. Изјава о емигрирању мужа важи и за жену, родитеља и тутора за децу и пупиле млађе од 18 година ;

5. емигрант губи поданство вемље чим напусти дотичну земљу, задобија поданство оне друге земље од момента доласка у другу земљу ;'

6. ослобођење од свих такса било излазних било улазних целокупне покретности коју емигрант носи собом ;

7. стварање једне мешовите комисије од по 1. члана наименованог од стране сваке уговорне државе и подједнаког броја чланова друге нације