Економист

780

заштиту уживају поданици обеју земаља. Овој уговор је дао места многим“ каснијим споразумима, који су сви припремили уговор о раду из 1919. год., кога смо напред анализирали.

Са своје стране опет Немачка и Италија закључиле су 31. јула 1912. год. једну конвенцију о радничком осигурању. По овој конвенциј инемачка осигурања ва несрећу у раду и на мору сматрају се ва равна италијанском осигурању за. несрећу, и једнакост поданика и једне и друге земље као и њихових наследника призната је за ова осигурања. Али ова једнакост не искључује и исплату ренте у виду једног капитала, као што је то предвиђено у немачком законодавству. |

Конвенција предвиђа да сваки Италијан који је члан „Сага Маџоnale di Previdenza per la invalidita et perla recchiaia део орега!“ — или KOJI „Gassa Invalidi dela Мампа Мегсапш је“, може да тражи пренос у „Сава Nationale di Previdenza“ оба-везних улога које је он платио за време свога рада у Немачкој немачким установама за осигурање, т.ј. половину уплаћене суме за њега код ових установа. Последица овога јесте, даон каои његови наследници губе право на сва давања од стране немачких установа за осигурање у случају инвалидитета или смрти. На тај начин немачки органи за осигурање користе половину улога коју за заинтересованог има да плати послодавац. С друге стране немачки радници запослени у Италији могу бити чланови у »Сазза Мабопаје« која је дотле била резервисана само Ba Италијане. Тако исто Немци, који су запослени као послуга на италијанском броду, уживају користи »Сазза пуан де ја Матпа Мегсап е«, која је дотле такође била резервисана само за Италијане. Италијанско-немачка конвенција предвиђа сем тога узајамну помоћ т правну помоћ, са реципрочним изузетком такса и осталих фискалних терета, као и сарадњу консуларних власти у погледу саопштавања аката, анкета и исплата, Посебним конвенцијама предвиђа се еквивалентност поступања са поданицима обеју земаља у погледу осигу Ета за инвалидитет, старост и смрт.

Споразумом франиуско-италијанским од 16 фебруара 1920. год. предвиђа се, да у погледу постојећег специалног законодавства на територији Алвас и Лорена повраћених Француској, услови и примене уговора од 80. септембра 1919. год., поглавито у погледу осигу рања за несрећу, болест, инвалидитет и старост, уредиће се посебним споразумима. Овим је споравумом предвиђено, да "ће користи режима заведеног итало-немачким уговором од 31. јула 1912. год. — 25. марта 1913. год. остати осигуране италијанским радницима и њиховим правим наследницима, а у погледу свих права која су створена од 11. новембра 1918. год. до закључка ових аранжмана.

Најзад да споменемо, овде и конвенцију француско-пољеку од 15 октобра 1990 год. у погледу социалног осигурања, чији је циљ да уреди питања социалног старања, помоћи, и заштите радника ; као и споразум немачко-аустриски о сопиалном осигурању | од 8 јануара 1926. год.

Конвенција Француско-пољека од 14. октобра 1990 год. одређује, да. пенвије радника, као и пољопривредних (са пензијама рударских радника), које су предвиђене у свакој од обеју земаља, признају се и поданицима.