Економист

711

товара, и када није утврђено да ли је крив, онда би то, ако би бпо у стању да плати оштету, било неправично, пошто није дужан да поднесе ма и најмању жртву, матерпалну или мо ралну, ако би стварно био невин. Али то би било и непрактично, јер би чиновник, кад су у питању велике суме новаца, врло ретко био у стању да их исплати : практично је да сама држава исплаћује оштету, пошто је она сигуран платац. (2). Ако се пак тај систем разуме тако, да чиновник одговара кад је утврђено да је крив, онда је за појединца индиферентно хоће ли најпре држава одговарати или чиновници, али за државу то није индиферентно, пошто, као што смо видели, чиновник не претстввља никаквог сигурног платца. Отуда би био најбољи систем, кад би чиновник био главни дужник, а држава јемац, и то који би био дужан да плати оштету на место чиновника тек пошто буду сва правна средства за наплаћивање исцрпљена. У том смислу је аустријски закон од 12. јула 1872, Syndikats gesetz (беsetz vom 49. Juli 1872, RGB MN 142 womii zur Durchfuhrung des Artikels 9 des Staaisgrundgesetzes vom 11. Dez. 1867. RGB. NI 444 iiber die richterlicehe Gewalt, das Klagerecht der Parteien wegen der vom richterlichen Beamter in Ausiibunp ihrer imtlichen Wirksarkeit zugefigten Rechtsverletzugen geregelt wird). Његов 5 1 одређује да се тужба подноси против самог суд“ ског чиновника, против државе или обојице и да судски чиновник који носи кривицу одговара као главни дужник, а др“ жава на основу овог закона као јемац и платац, али пошто су исцрпљена сва правна средства за наплаћивање (од чиновника).

Само у том случају можемо примити критику Дигијеву против ове одговорности. »У погледу практичном, то јест у погледу моралном, таква доктрина [да држава увек одговара, а држави чиновник] је врло опасна, јер она завршава фактом да укида потпуно сваку одговорност агента. Појединац знајући да је држава увек одговорна, обратиће се њој и никад агенту, ма колика била тешка учињена погрешка. Овај ће умаћи увек на тај начин приватној тужби. И он ће се дезентереспрати све више за добро вођење функције. Без сумње, теориски држава може тражити од агента да јој врати суму у износу наплаћених оштета поводом једне личне кривице. Али, је ли ово враћање ефикасно > Да ли ће га држава извршити и, ако га изврши, да ли ће наћи једно имање које ће моћи да одговара 2 Реч је о чиновницима који нису наредбодавци и рачунополагачи ; позитивно право против њих, за разлику