Економист

793

као имов“ну добротворно простетне установе. По расмотрењу акта овог предмета Ген. Дирекција Посредних Пореза је нашла : да је горње решење Београд. Пореског Одељења у смислу тач. 1. одељка ТУ 12 напомене уз Т.бр. 12 таксене тарифе на закону основано у колико се односи на само ослобођење, али да је оделење погрешило што је фонд ослободило од плаћања допунске таксе за 1924. и 1925. годину, пошто је фонд стекао право на ослобођење тек 25. септембра 1925. г. када је ослобођен од плаћања непосредног пореза. Па како се молилац обратио за ослобођење тек 15. октобра 1925. године, то му се ослобођење има доделити од 4. јануара 1926. године — чл. 42. тач. 87 правилника и тач. 8. одељак 1. напомена 12 Т.Бр. 12 закона о таксама. (р тога а на основу горе изложе ог и тач. 93, 95 и 100 чл. 42 такс. правилника Ген. Дир. Посред. Пореза решава да се решење београд. пореског одељења од 26. октобра 1925. бр. 71908 одобри као на закону основано с тим да ослобођење има да тече од !. јануара 1926. године«.

У тужби тужилац наводи да је ово решење Министра Финансија противно закону, јер и пореско одељење и Ген. Дирекција Посредних Пореза погрешно узимају да ослобођење њихово треба да тече од 1. јануара 1926., јер у напред пом. законском пропису стоји: »допунске преносне таксе ослобођавају се сва непокретна имања која су трајно ослобођена пореза и земљишта на зграде« па за то и поред осталих разлога изнетих у тужби моле да се решење поништи као противно закону.

Државни Савет пресудом својом од 26. новембра 1926. године бр. 22016 размотрио је по овој тужби све акте овога предмета па је поништио напред пом. решење Мин. Финансија са ових разлога : »Да тужбено решење као противно закону не може остати у снази. Пре свега због тога, што је засновано на прописима који немају никакве везе са питањем кога дана има важити ослобођење од плаћања допунске преносне таксе а које је питање предмет овога спора. И тач. 8. одељак 1. напомена 12 ув Т.Бр. 12 и тач. 87 чл. 42 пристојб. правилника говори о променама и исправкама које утичу на висину ове таксе, и о року важења тих исправки. Међутим, овде није у питању ни повећање ни смањење таксе, а једно и друго спада у појам промене, како је јасно истакнуто у тач. 7 истога одељка, па рок из тач. 8. не важи за овај случај. 3

Према томе, одбијање од тражења ослобођења нема законске подлоге, иначе би је тужена страна применила, па је то довољан разлог за поништај решења. Али постоји ивречан ваконски пропис на коме је и засновано тражено ослобођење а који се и не помиње ни у тужбеном решењу ни у одговору на тужбу. У тач. 1. одељак ТУ напомена 12 јасно је прописано да сва непокретна имања, која су трајно ослобођена плаћања пореза на земљиште и зграде, не подлеже наплати преносне допунске таксе. Сем тога услова, никакав други услов није предвиђен. Из тога произилави, да је рок од када важи ослобођење од по-