Економист

E | Ј 795

стакла на другом месту непоменуте остале од стакла на други начин обрађених, из Т.бр. 253 тач. в предлога закона о општој цар. тарифи. На основу наведенога и чл. 199. цар. закона, а с погледом и на закон о таксама, а по саслушању цар. савета решавам : да се решење царинаргице у Загребу бр. 18441 од 30. октобра 1925. тодине оснажи као правилно и на закону основано а жалба као неумесна одбаци.«

Жалбени су наводи у изводу следећи: »Декларацијом Ув. бр. 19044 од 2-Х-1925. године пријавио сам нето 4713 кгр. израда на другом месту непоменутих, стакло ва лампе и крушке ва сијалице по Т.р. 523-За. Даринарница и Господин Министар Финансија ожалбеним решењем оспоравају тачност моје пријаве, јер налазе, да пријављена роба представља израде на другом месту непоменуте од стакла, остале, на други начин обрађене из Т.р. 523 тач Зв.

Исто ожалбено решење не садржи никакове мотивације ва мишљење, које је госп. Министар Финансија и царинарница заузела при оцени тарифске квалификације робе. Онп суверено прелазе преко те важне процесуалне околности и силом своје власти диктују, да се пријављена роба не може подвести под Т.бр. 528 тач. За, него да се мора квалификовати као роба из тач. Зв«.

Из тих разлога и осталих у жалби наведених жалилац моли да се исто решење поништи као противно закону. Решавајући по овој жалби напред поменути случај, Државни Савет је решењем својим од 2. новембра 1926. године бр. 43104 поништио горње решење министра Финансија са следећих разлога: уЖалилац је кожњен ва нетачну пријаву робе по чл. 166 цар. закона с тога, што је робу увезену декларацијом Ув. бр. 19044 пријавио за царињење као израде на другом месту непоменуте, остале — стакло за лампе, и стаклене крушке за сијалице па п у маси обојено«, које се царине по тар. бр. Б2да, а по мишљењу надлежних царинских органа роба не одговара пријави, већ је исту требало пријавити и царинити по тер. бр. 523-Зв као израде на другом месту непоменуте, остале, од стакла на други начин одређеног. Примена тар бр. 522-3в оправдана је,

Међутим у овом конкретном случају кавни нема места, јер је тар. бр. 528 нове тарифе тако стиливован да није јасно како спорну робу треба царинити у толико пре што чл. 528 нове тарифе врши класификацију робе по њеној намени и под д-а предвиђа изреком, стакло ва лампе и крушке за сијалице док је чл. 510 старе тарифе био много јаснији и прецизнији с обвиром и на коментар уз тај број, јер је робу у њему класифицирао по њеној обради.

Пошто је жалилац дао тачно тарифско наименовање робе, али речима стакло за лампе дао најшири смисао, то се не може узети да је учинио дело из чл. 166 цар. закона па према томе ни казнити.