Економист

91

ници робе. Међутим, наш кепетан је дужан да одмах извести грчког комаданта пристаништа (а (те де ге пзејопетепе) о доласку или одласку бродова и да му, у року од 24 часа, достави податке о дотичним бродовима (чл. 89). Чл. 91 третира поступак у случају кад брод доноси товар намењен делом нашој зони а делом солунској луци. Капетан брода одређује где ће брод прво пристати. Броду се потом одређује место у солунској луци или у нашој зони, и брод, кад заврши истовар на једном месту, прелази на друго без даљих формалности: Ако пак брод носи само мале количине за другу страну, он ће моћи извршити истовар помоћу мауна, не мењајући своје место (чл. 96). Исто тако, ако је кеј наше зоне заузет у моменту доласка брода, командант солунске луке одређује му једно место у пристаништу одакле бе моћи маунама да истовари робу (чл. 99). Брод ће такођер моћи да врши истовар тешкога брута за нашу зону на кеју солунске луке, где има специјалних дизалица за тешке предмсте (чл. 98). Све су то чисто техничке одредбе за примену уговора од 10 маја 1923. Међутим, у чл. 101 налази се једна одредба од начелног значаја, коју поменути уговор не предвиђа. Тај члан гласи: „Транспорт робе који врше искључиво бродови са СХС заставом између Српске слободне зоне и грчких пристаништа и обратно неће се сматрати као каботажа, пошто је С.С. Зона царинска област С.С.Х. за време трајања уговора од 10 маја 1923.“ Да ли са из факта, да је солунска зона наша царинска област, може закључити да транспорт робе између зоне и грчких лука не пргдставља каботажу, то је једно спорно питање. Спор је овде у толико већи, што је речено да каботажа не постоји само у случају кад транспорт робе врше наши бродови, а то је, свакако, једно куриозно сватање питања каботаже. Али овде нема места начелној дискусији, пошто је споразум о каботажи једна политичка концесија коју нам је Грчка учинила.

У осталом делу допунске конвенције, третирају се разна. службена питања зоне, ако тј. овакав наслов може да обухвати све оно обиље разноврсности којим се одликује овај део конвенције. Ту се говори о радницима у зони (чл. 102) и о царинској контроли при улазу и излазу (чл. 103), о чиновничким униформама (чл. 104) и о преступима које кажњава управа зоне (чл.105), о надлежности грчких судова (чл. 107) и о оружаној помоћи у случају нереда на бродовима (чл. 108), о визи бродских папира. (чл. 110) и о обвези наше зоне да не извршује лучке радове штетне