Економист

814

и друге стране да се, по сваку цену, расчисти терен на који се имају поставити темељи њихове политичке колаборације. Истина, начин на који је тај терен разчишћен даје места озбиљним приговорима. Што се нас тиче, споразум о мањинама и о Хилендару не може се сматрати као повољан. Што се Грка тиче, извесне "одредбе из допунске конвенције нису могле оставити најповољнији утисак. Али, ако су по среди били крупни политички интереси, морало се је, ради обостраног добра, прећи и са наше и са грчке стране преко свих тих обзира. Грци то нису учинили: они су атинске конвенције одбацили.

Како је дошло, и из којих разлога, до одбацивања атинских конвенција у грчком парламенту 2

Пре но што су завршени преговори између Пангалосовог министра г. К. Руфоса и наших делегата г. г. Гавриловића, Антића и Аврамовића, представници „политичке опозиције“ у Грчкој протестовали су против концесија које је г. Пангалос био спреман да учини нашој Краљевини. Они су, у једном меморандуму упућеном тадањој влади, изјавили да јелински народ неће признати никакве обавезе које Диктатура буде закључила на штету његових суверених права и његових виталних интереса. Тежња ових изјава била је несумњиво да осујети окончање једнога акта, који је, по мишљењу тадање опозиције, садржавао неповољне одредбе за Грчку. Како је пак, у пркос тих протеста, овај акт свршен и потписан, прва брига „политичке опозиције“ по обарању Пангалосовог режима била је да прогласи закључене конвенције као „неважеће“. Политички прваци нису могли задржати овакав став кад им је, после избора, генерал Кондилис поверио управу земље. Концентрациона — или „екуменска“ — влада г. А. Заимиса изнела је тад мишљење да парламенат треба да запечати судбину атинских конвенција, пошто оне и иначе подлеже ратификацији парламента. Он није крио своју жељу, да парламенат ове конвенције одбаци као штетне по Грчку.

Судећи по изјавама министра Иностраних Дела г. Михалакопулоса и по писању владине штампе, Грци су се успротивили ратификовању атинских споразума поглавито због неповољних одредаба у допунској конвенцији, у погледу експлоатације пруге Ђевђелија — Солун, увођења слободног транспорта робе између наше зоне и грчких лука и признања права нашој зони да може служити транзиту трећих држава.