Економист

813

одмах по подпису конвенције, а не по њеној ратификацији, ,„пошто су ти протоколи израђени у извршењу конвенције од 10 маја 1923 године“. Ако се ти протоколи ни до данас нису применили, има се „благодарити“ промени режима у Грчкој, која је наступила свега два дана по подпису. атинских споразума.

Да бисмо завршили преглед атинских споразума, Потребно је додирнути још три конвенције: једна се односи на уређење заједничких граничних станица, друга на увођење директних транспортних тарифа, а трећа на транзит и саобраћај уопште. Прва конвенција предвиђа установљење заједничких граничних станица, и то на прузи Солун— Скопље станицу у Ђевђелији, а на прузи Битољ — Солун станицу у Битољу. Конвенција, која садржи 34 члана, регулише у детаљима функционисање ових заједничких станица. Друга конвгнција предвиђа увођење директних тарифа између станица Краљевине СХС и Грчке и израду специјалних, редуцираних тарифа за извесне производе из Краљевине СХС за Грчку Ели обратно, а нарочито у саобраћају између српске и грчке зоне у Солуну с једне, и Краљевине СХС с друге стране. У чл.6 ове конвенције говори се о заједничком раду и сарадњи наше земље и Грчке на међународним конференцијама, поглавито у тарифским питањима. Најзад, троћасаобраћајна конвгнција рађена је по уобичајеном — „класичном | типу ових конвгнција и третира питања транспорта робе и путника, транзитних експедиција, царинских формалности, саобраћаја кола и друго, све на бази усвојених начела у међународним споразумима. Чл. 36 каже се да ова конвенција ни у колико не крњи повољније одредбе о третирању транспората и транзита, предвиђене у специјалним споразумима о којима је горе било речи.

Атински споразуми од 17 августа 1925 представљају неоспорно најважнији акт који је наша земља до сад закључила са Грчком. Њима су ликвидирани сви они спорови који су годинама реметили добре суседске и пријатељске односе између грчког и нашег народа и који су били стална препона искреној политичкој сарадњи наших земаља. · Њима је такође, разуме се под резервом ратификације, запечаћен грчко-југословенски савез, који се на Западу сматрао као најбоља залога мира на Балкану. Атинске споразуме треба посматрати зато пре са полигичког него са економског гледишта, иако је највећи део њихов посвећен економским питањима. Намера је била и једне