Економист

817

нам обзири заштите нашег транзита дозвољавају да прихватимо грчке пропозиције. У погледу каботаже, разлике у гледиштима, које, узгред буди речено, нису имале ни за нас ни за Грке велики практични значај, изравнале би се без тешкоћа. Исто то важи и за питање транзита трећих држава. – Дискусије би било поглавито у питању железнице Ђевђелија — Солун, које је, с обзиром на већ обележену „политику наше лучке зоне у Солуну,“ од специјалне важности. Ипак, споразум би и ту био постигнут ако би Грци правили питање само од комесара — Француза. Са мало добре воље, споразум би се остварио. Ако би наша земља учинила у њему извесне уступке грчком гледишту, она би могла, у накнаду, добити концесије у питању мањина и Хилендара. Ревизија би, у томе случају, била тим више пожељна, што би створила повољније услове за неговање пријатељских односа и за склапање савеза између наше Краљевине и Грчке. По грчком тврђењу, до ревизије није дошло зато, што је наша влада одбијала сваки разговор о ревизији. Ово тврђење није поткрепљено доказима. Ни данас се не зна још, шта је наша влада одговорила на грчке предлоге, и, што је важније, какви су услови постављени са грчке стране за ревизију атинских конвенција.

Било како да је са питањем ревизије, остаје факат да је нова, коалициона влада г. Заимиса поднела грчком парламенту атинске конвенције са безмало формалним предлогом да се исте одбаце. Парламенат је, на седници од 25 августа 0. T., после краће дискусије, једногласно одбацио те конвенције. Његово је право било да потписане споразуме, које је влада изнела преда њ, оснажи или обори. Он је нашао да ти споразуми нису рађени у духу оних начела, која су освештана конвенцијом од 10 маја 1923; да се у њима налазе извесне концесије, које угрожавају битне интересе грчке привреде, донекле и интегритет грчке територије,; да најзад атински споразуми,, место да инаугуришу нову еру политичке и економске сарадње између Југославије и Грчке, могу довести само до штетних трвења међу њима. Атински парламенат је зато поништио те споразуме. То је, рекли смо, било његово право. Да ли је, међутим, влада г. Заимиса била у праву да споразуме од 17 августа 1926 износи пред парламенат, кад није хтела да им 0Oбезбеди своју потпуну потпоруг Ту је тежиште целога овог питања. Над једна влада износи пред парламенат какав ме-

Економист 52