Економист

967

а оно је дужност наша да радимо, да их бар национално сачувамо, јер нам је то од врло велике користи, а никако од штете. Према томе, наша национална пропаганда код тога тамо свгта мора бити и врло велика и врло јака. Шта више, код оних који су и правно наши грађани, да знају и осећају да су наши грађани, а не да сг трпају смишљено или не у поданике Чехословачке, Пољске, Мађарске, Аустрије и друге, као што је то случај, на жалост чак и међу нашим радницима у Француској. Социална заштита је неопходно потребна свима нашим исељеницима, како у прекоокеанским земљама тако и онима у континенталним земљама, у Немачкој, Француској, Белгији, Луксенбургу и другим. И она им мора бити осигурана путем разних уговора и конвенција са заинтересованим земљама, и то на принципу једнакости и реципроцитету. Спровођење ове заштите треба поверити стручним државним чиновницима као што то раде и остале земље, као Италија, Пољска, Чехословачка,

емачка и друге, придодавајући својим дипломатским или консуларним органима и по једног исељеничког комесара, исељеничког изасланика, или социјалних аташеа и делегата. Наша је земља у овоме погледу учинила нешто, управо тек је почела да ради, али је ово до сада још недовољно, поред тога што правни статус оваквих лица није нисаједном згмљом регулисан. Ми немамо још ни са једном земљом, у којима се налазе наши исељеници, никаквог дипломатског споразума у погледу њихове заштите. Трговински уговори не садрже готово ни једне потребне одредбе у овоме смислу. Међутим ово је апсолутно потребно предвидети, и то како у погледу помоћи и подпора, тако и у погледу осигурања од несреће, болести, незапослености и томе слично. Према извгсним подацима које имамо на расположењу, излази да у Сједињеним Државама умре годишње око 5800 наших људи, и то од несреће на раду око 3770, од туберкулозе око 1450, и од других болести око 580. Сем тога, око 3000 их се осакати преко године, око 17.735 људи болује годишње од једног до три месеца и подвргава се операцији, док око 3930 болује преко 3 месеца. По оцени стручњака, наша радна снага губи годишње око 30.565 својих најбољих људи. M под претпоставком да се престане са новим придоласком наших емиграната у Сједињене Државе, излази, да би и последњег нашег држављанина нестало у Сједињеним Државама после непуних 20 година, и то од самих болести и несрећа, а услед неумешности, неокретности и не-

55%