Економист

872

6) покосити један квадратни метар (њих више) ливаде, пшеницекукуруза ит. д. са разних њива, по различности њихових физичких 0собина и хемискога састава, па по томе квадратноме метру утврдити жетвени принос са једнога хектара; -

в) извршили пробне муже код крава, оваца и коза у оба музна периода и помножити то с музним данима колико зни кад које стоке трају.

Тим би се анкетирањем, извршелим у разним крајевима и на разним продукционим тачкама, добио изврстан материал за разноврсна социолошка проучавања. А за тим би дошла и друга анкетирања, која би нам пружила и други материал за изванредно важна проучавања.“

Јер, у сгвари, није социологија празно тврђење без наслона на емпирију, на прибран материал, на проучену грађу. На једно тврђење, које се врши од ока и без дате, цифара, објективног материала, може да дође моје одрицање, такође од ока без дата, цифара, објективног матернала. Читалац је, по томе, неуверен, неубеђен, ин остаје му на вољу коме ће веровати. У таквим случајевима он, обично, не верује ни једноме ни другоме! Тако је труд и једнога и другога социолога пропао....

Драгиша Лапчевић.

ВЕСТИ Д-р СРЕТЕН Ј. КУЖЕЉ.

У Загребу је преминуо 11. новембра о. г. наш сарадник и један од оснивача „Економиста“ д-р Сретен Кужељ, начелник Министарства Социалне Политике.

Пок. Кужељ рођен је у Чачку 25 маја 1882. Син је познатог чачанског лекара п уваженог грађанина г. д-ра Јарослава Кужеља. Испит зрелости положио је у Нишу 1901, па је неко време студирао права у Београду и после је прсвео у Немачкој на универзитетима у Минхену, Берлину, Бону и Ерлангену, где је промовисан за доктора социалне економије. У државну службу ступио је 1910, као писар Министарства Народне Привреде, где је био један од најревноснијих сарадника при увођењу у живот новог закона о радњама.

Увек ревносан и савестан, а уз то велики патриота, пок. Кужељ је учестовао у свима ратовима, а у европском рату и као борац у пешадији И позива, и ако пре тога није био служио војску.

После свршених ратова, Кужељ је убрзо постао начелпик Министарства Социалне Политике. На овом положају он је дао много корисних елабората, учестовао је у многим међународним конференцијама на којима су расправљани односи, створени после рата, а нарочито се олликовао у ликвидацији стања, створеног у државама, наследницама Аустро-Угарске.

У пок. Сретену Кужељу губи наше Друштво једног одличног и оданог пријатеља, а наш часопис се лишава једне сталне драгоцене сарадње, нарочито из области социалне политике. Кужељ је био и један од оснивача Друштва социалних радиика, јер је сматрао да „Економист нијеу стању да се опширније бави социалним проблемима, који су тако многобројни, да им се мора посветити једно специално друштво и један нарочити лист.

Маше уредништво дубоко жали смрт свога члана, који је умро у најбољој снази за рад и моли Кужељеву породицу да прими наше искрено саучешће у великој несрећи.

Власник за Друштво, Председник Одговорни уредник

Милић Радовановић Никола Станаревић Јованова 77. Цар Урошева ул. 17.

Графички Институт ,Народна Мисао“ А. Д. — Добрачина 47.