Економист

897

вода био је овде потпуно слободан или ув посве ннске увозне царине. С друге стране, Америка и Русија, иначе главни лиферанти аграрних производа, нису још долазиле са тако веливим количинама да би нам онемогућиле конкуренцију. Блатодарећи свему томе, наши аграрни производи продавани су врло лако и по лепим ценама.

У току последње две-три године прилике су се знатно измениле, и то на нашу штету. Америка долази са огромним количинама цереалија на европске пијаце, и продаје их по ценама са којима ми не можемо покрити своје продукционе трошкове. С друге стране проблем исхране скинут је са дневног реда, и аграрци Централне Европе, који су све дотле морали ћутати, сада подижу свој глас итраже високе заштитне царине за своју аграрну производњу. Царинска „реформа, извршена у току 'последње две године у Немачкој, Чехословачкој, Аустрији и Швајцарској, даје нам и сувише доказа, да се овде води рачуна о захтевима аграраца: свуда су у јакој мери повећане царине на увоз аграрних и сточарских произ« вода.

Благодарећи горе изложеним чињеницама наш извоз посстаје из дана у дан све тежи, и, то је врло мало утешно, изгледи да ће се у најскоријој будућности то стање поправити врло су мали. Америка лиферује све веће и веће количине, и слаба је нада да ће она свој извоз умањити; Русија не долази још са веливим количинама, али ми морамо рачунати и са тим фактом, да се и у Русији прилике постепено морају сређивати, и да ће паралелно са тим сређивањем прилика довоз из Русије бивати све јачи и јачи.

Што се тиче аграрног протекционизма, и овде су слаби изгледи за његово слабљење. Аграрци Централне Европе оперишу са једним нетачним али врло популарним аргументом. Они се позивају на рђаво стање исхране за време рата; наводе да су централне државе блокиране за време рата трпеле велику осеудицу у предметима. исхране, — и траже с позивом на то, да се повећа аграрна. производња, те да за сличан случај Централна Европа може бити сама себи довољна. Ако би се овоме захтеву ивашло на сусрет, а аграрци овде имају за своје помагаче и војничке и политичке кругове, онда је сигурно, да аграрни протекционизам у Централној Европи није још одиграо своју улогу: биће потребна дугорочна ако не и вечита аграрна за_ штита, па да се оствари горе поменути циљ.