Економист

898

Из свега излази, као што рекосмо, да изгледи за промену стања на боље нису велики, и томе следствено поставља се питање: могу ли се уклонити рђаве последице које из тога за нас произилазе ?

Одговор на ово питање није лак, п он захтева не само једно марљиво проучавање већ и енергичне и радикалне мере у области привредне политике. Без намере да овде дајемо дефинитино решење, нека нам је дозвољено да анонсирамо мере које се по нешем мишљењу морају узети у оцену.

У првом реду потребно је испитивање, да ли се могу наћи нове пијаце на које бисе имао упутити онај део извоза који не може наћи прође на досадашњим пијацама. С друге стране, и ово је по нашем мишљењу јој важније, мора се проучити проблем трансформације наше привредне производње. Ми смо по преимућству аграрна држава, т.ј. извовимо вишак аграрних производа а увовимо индустријске артикле. Извоз аграрних произода постаје, видели смо, све тежи и тежи. Делимично услед конкуренције (Америка, Русија) а делимично услед јаче заштите код држава увозника, = према томе ми морамо помишљати на то, да смањимо производњу оних артикала који стоје најјаче под ударом те конкуренције односно заштите, а да појачамо производњу оних артикала, које имају повољније услове за пласман било на туђим било на нашим властитим пија-

цама. Ово је наш проблем. Он је врло тежак и деликатан и захтева заједничку сарадњу свих привредних фактора.

П

Примена ветеринарно-полициских мера на увоз стоке и сточних производа.

У свим државама постоји и сада, као што је постојало и раније (пре рата) ограничење увоза стоке п сточних произода. Ово ограничење је у принципу оправдано: јер има за циљ да спречи уношење сточне заразе. Али,оправданоу колико служи горњем циљу, оно је неоправдано и наноси велике штете нама као јаком извознику стокем сточних произода, , када се ова мера употребљује у циљу економске заштите, а то је нажалост врло чест случај.

Поједине државе, наводимо као пример Швајцарску, Немачку и Чехословачку, завеле су, под фирмом ветеринарно-по-