Економист

912

сновали своје модерне млинове; из иностранства смо набављал сочиво; чак и кестење, које су старовремски калуђери засадили између Жиче п Студеници и између Раче и Троноше, набављали смо из иностранства све дотле, докле наша трговина није изазвала гајење и тога и много којечега другога.

Да пијаца прва, и пајвише, утиче на развитак земљорадње потпуно је стара истина: док пијаца не запражи какав артикал, он се врло ретко, или и никако, у производњи не јавља; тек са захтевом пијаце извесни се артикли отпочињу више гајити и на пијацу износити, тек са захтевом пијаце за бољом сортом се мењају семена, тек са захтевом пијаце се отпочиње пазити на квалитет и чистоту извеснога артикла. Милован Спасић је у првој свесци некаданега Пољољривредног Гласника тврдио, на основу сопственога сазнања разуме се, да се, у његовој младости, пшеница толико мало гајила, колико је тек потребно било ва славски колач и за мало пите, уштипака ит. д. Градови су се, као штооновремена статистика показује, поглавитоснабдевали, за своје потребе, пшеничним брашном увезеним из иностранства. Али је пијаца непрестано тражила пшеницу, и она се, услед тих захтева, отпочела најпре по мало, па све више производити, да је већ 1866. год. наша статистика могла забележити чак и извоз пшенице а 1967. год. пописом се констатовало: да је под пшечицом у Србији било већ 240.299 naga орања! Под притиском пијаце је производња тшенице постала отшта, појава; за њу се стрника заорава, дубоко се оре, употребљава се гвоздена дрљача, понегде чак п ваљак. Неће дуго времена проћи, па ће се ба гајење пшенице осим стајскога гнојива употребљавати и хемијско, па ће и наводњавање и орошавање постати редовна појава!

Пијаца је, за тим, утицала да се отпочне пшеница пречишћавати вијаром и требалом, јер је она више плаћала пшеницу тако пречишћену, него ли неочишћену, она која се с лопате вијала; па је, тим истим методом, избацила из сетве белију пшеницу, која није добра за трговину, јер даје брашно које је у мешењу крто, серто, већ се, по правилу увела црвена ишшепица, па још, опет под утицајем трговине, најбоље сорте.

Тај исти случај је и са воби: из сетве су избачеме оне сорте које су сасвим ситнога зрна и мало брашнаве, па су увођене све боље сорте, најпре овас студенимки па затим и остале.

· „Са грахом је трговина извршила дубоку трансформацију: одмацујући и не купујући шарене, жуте, црвене и т. д. гра,