Економист

| | 945

U početku 4925. оодте Бкопотозка Котањеј гагројасао је već sa odgovorima 26 država naivažnijih za razmenu dobara, na osnovu kojih. odgovara Je 10. Juna 1925. god. mogao da podnese Savstu svoj izveštaj, u kom so izjasnio za dalje тазргауПапје ovog pitanja. Septembra 1925. godine Ekonomski Romitet već je mogao da predloži prvi nacrt za sporazumi po ovoj stvari. Ovaj nacrt razaslab Je vladama pojedinih država s тоЉот, да, ро savetovanju sa svojim glavnim privrednim organizacijaMa =бауе nan} svoje promedbe i vrate ga zatim komitetu. U toku 1926 godine Ekonomski Je komitet već mogao da izučava razne Drimedbe od vlada 36 država ı od njihovili privrednih organizacija. Pošto Je dve sesije posvetio ovoj novc} dokumentaciji, on Ju je sveo u zaseban memorandum, ne menjajući ni u čemu svOJ nacrt konvencije koji Je izradio već ranije.

Medjutim se maja ove godine sastala Medjunarodna ЖКоnomska Ronferencija, koja Je u smislu gore izloženih pripremnih radova donela, medju ostalima, i rezoluciju o potrebi ukidanja zabrana ı ograničenja uvoza 1 izvoza ı bo u svrhu olakšanja medjunarodne razmene dobara. U smislu ove rezolucije Skupština Družtvo Naroda od 20. septembra donelo je odluku, da se u cilju donošenja medjunarodne konv encije održi po ovom predmetu раplomatska konferencija, koja Je bila utvrdjena prvo za noyembar a docnije za oktobar ove godme. Prema ovoj odluci sve su vlade bile pozvane da pošlju svoje predstavnike ma Diplomatsku konferenciju, koja je otpočela rad 47. oktoOpa u Zenevi.

Ovom pozivu odavzale su se vlade od preko 50 država, medju njima ı vlada Sjedinjenih Država Severne Amerike, ı njini za pregovore ı za punovažne izjave opunomoćeni predstavnici, zajedno sa izaslanicima Medjunarodne Trgovačke Komore, otpočeli su rad pod predsedništvom Holandjanina g. Holijna, KOJI Je ı na ЕКопотозкој Konferenciji predsedavao trgovačkoj sekciji, i to uzimajući za osnovu nacrt konvencije, koji Je izradio Sekretarijat Lige, po upustvima ekonomske sekcije Društva Naroda a u skladu sa odgovorima što ih je Društvo Naroda po ovom pitanju dobilo od pojedinih vlada. Prvo so čitanje nacrta obavilo u plenumu Mionferencije, onda se rad produžio u trima odborima, od kojih Je svaki uzeo u postupak po Jednu homogonu grupu članaka iz nacrta konvencije, ı najzad Je, pored privremeno ustanovljenih pododbora, redakcioni odbor doveo u sklad tekstove tih članaka.

Ovo je bio prvi pokušaj da se u obliku medjunarodne konvencije dodje do jednog multilateralnog ugovora o pitanju koje dodiruje važne Javne i privatne interese raznih zemalja, ı koje tangira interese celog sveta.

Odmah u početku rada i plonumu došle su — ı Lo u pogledu zabrana, jer Jeu prvom redu o njima bila те фуе težnje do izraza. Prva Je išla za što skorijim potpunim uidanjew onih zabrana ı ograničenja, kojima Je prava svrha da suzbiju stranu konkurenciju, dakle +, zv. ekonomskih zabrana. ČI. 4. па-