Економист

916

crta zadržao је samo normalne +. j. predratne zabrane iz higijenskih, veterinarnih, moralnih razloga, te dalje iz razloga odbrane zemlje, sigurnosti, monopola ı dr., koje zabrane figuriraju ı Inače W svima irgovačkim ugovorima. Predstavnici onih vlada, koje su podržavale ovu tezu, stavili su se na stanovište, da su ekonomske zabrane ostatak rala, da one u mormalnim vremenima, kod povezanosti svelske irgovine, izazivaju izlišne komplikacije 1 'rzavice, :. J. da one me regulišu promet. već de mu smetaju: a da sve omo što je potrebno za regulisanje trgovinskog prometa, daje se Dostići dragim VECOUJO= probanim i podesnijim sredstvima, kao što su carine i .. sl. Ima medjuu.im ı pored svega toga, izuzetnih slučajeva kao što su privredne katastroie, u kojima su prolazno ugroženi životni interesi Jedne zemlje. Za njih joe nacrt Копуепс:је ртедутаео 61. 5. (6. zv. član za katastrofe).

Druga je tožnja išla za tim da dalje poslojanje ekonomskih zabrana opravda još Jednako nenormalnim stanjem ecvropske privrede. Iza ovog ukazivanja na nenormalno stanje privrede prikrivale su se obično teškoće unutarnje prirode pojedinih država., koje Je teško bile prebroditi u zemlji, pa se usled Фоса оједајо da se to prebaci na Jednu medjunarodnu konven ciju.

Raspoloženje konferencije bilo je svakako sklono integralnom ukidanju ekonomskih zabrana ı to je raspoloženje išlo tako daleko da su nekoji predstavnici predlagali šta više ukidanje ı samog člana za katastrofe. Ovo se raspoloženje medjutim promonilo, kad Je predstavnik Velike Hritanije izjavio, da ni u kora slučaju ne može odustati od zabrane uvoza boja i obojenih materija, pozivajući se pri tom na polkeebe zemaljske odbrane. U stvari Je Britanska Vlada za vreme rata bez sumnje osetila na svom telu nedostatak ove grane industrije u svojoj zemlji ı s loga se odmah posle rata розђагаја da ga nadoknadi, M Jući tako izvesna društva za stvaranje ove indusurije. Ali, mesto da im garantuje uspeh i nesmetani razvitak drugim načinom, na pr. carlnmskom zaštitom, ona Je zakonskom odredbom uvela zabranu uyoza oyv1h proizvoda, kojoj zabrani ističe rok trajanja tek 1931. а. _ Ста BU predstav nići ostalih država stekli uveronje da Velika Po neće odustati od svoje zabrane, odmah je izjavio predstavnik Nemačke, da s obzirom na držanje predstavnika Velike Britanije ni on ne može da odustane od zabrane uvoza stranog uglja. Ova zabrana omogućuje na ime Nemačkoj vladi da drži cene uglja na većoj visini ı da prema tome obračunava u višim svolama onaj ugalj koji naročito Mrancuskoj lilemje na račun reparacija. Prirodno je da je ovom ptrimeru odmah sledovala Francuska u pogledu zabrane izvoza starog gvoždja; njon je predstavnik izjavio, da Je Francuska primorana da onaj višak u izdatku za ugalj nadoknaadi ma taj način, ŠLO će preradjivati što više starog gvoždja, Jer se kod ove prerade iroši kud i kamo mahje uglja, nego kod prerade rude. Njenom pri-